Najneobičniji restorani na svetu

Od kolača od bundeve sa javorovim sirupom, do voćnog deserta sa ličijem, sve Kantuove kombinacije u potpunosti su inventivne. Kao i većina njegovih savremenika, uključujući Vilija Difrena iz njujorškog restorana WD-50, i Hestona Blumentala, iz restorana "The Fat Duck" u Braju blizu Londona. Kantu, inače zaluđenik za uređaje koje u slobodno vreme popravlja i poklanja veliku pažnju kuvanju kao nauci, da bi stvarao hranu koju ljudi moraju da "vide da bi verovali da mogu da je jedu".

Na primer, za jedno jelo je potreban tečni nitrogen da bi se od struganog manga stvorila iluzija sira koji se topi. A mnoga Kantuova jela pripremaju se pomoću lasera "class IV", kojim se hrana skuva za rekordno vreme. Naravno, vrhunski ukus je ipak Kantuov glavni cilj. Ali opet, čemu sva ta galama oko nekoliko ukusnih zalogaja? Da li su gosti ovih dana više opsednuti predstavom nego sastojcima?

Na neki način, jesu. Kantu kaže da su gostima dosadili obični obroci. Prema istraživanju Nacionalne asocijacije restorana, on je u pravu. "Ne samo da ima mnogo veći broj restorana nego što je ranije bilo registrovano, već vlada i veća raznolikost u vrstama kuhinje, kao i u specijalizovanim konceptima", kaže Hadson Ril, viši potpredsednik službe za istraživanje i informacije. Za sledeću godinu predviđa da će prodaja ugostiteljske industrije nastaviti rast i da će dostići sumu od 537 biliona dolara na nacionalnoj osnovi, što je za pet odsto više nego u 2006. godini.

Sa rastućom konkurencijom, glavni kuvari shvataju da je "konceptualno" obedovanje u stvari drugi način da se "stvari začine".

U briselskoj "Večeri na nebu", stolovi vise u vazduhu pomoću krana.

Zaboravite neobična glavna jela: restoran "Dans Le Noir" u Parizu ostavlja svoje goste bukvalno u mraku. Osoblje restorana su prvenstveno slepi i ljudi oštećenog vida. Osnivači Eduar de Brogli i Etjen Buasron veruju da čin konzumiranja hrane postaje prijatniji kada se oslanjate na neko drugo čulo osim vida. Ukus, miris i dodir – sada je došao njihov trenutak. Ovaj koncept je postigao takav uspeh da su Brogli i Buasron nedavno otvorili svoje ispostave i u Londonu i Moskvi.

Šef kuhinje Feran Adrija Akosta, koji vodi restoran "El Bulli" u mestu Roses na Kosta Bravi u Španiji, do te mere je posvećen kulinarskom perfekcionizmu da je restoran otvoren samo od aprila do septembra, ostavljajući Akosti šest meseci da u svojoj laboratoriji "El Taller" usavrši meni od tridesetak jela. Njegova strategija se isplatila – ove godine, magazin "Restaurant" proglasio je "El Bulli" najboljim restoranom na svetu.

Hadson Ril kaže da su metode kuvara poput Akoste i, odnedavno, Kantua naišle na odličan prijem, jer posetioci restorana, posebno u Sjedinjenim Državama, sada više znaju o hrani i zbog toga se manje plaše da probaju nove stvari. Drugim rečima, odvažnija nepca prihvataju i odvažnija jela.

"U osnovi, svaki dobar kuvar je delom hemičar, a delom zanatlija", primetio je Ril. "Baza znanja u oblasti obe ove komponente u suštini je sada veća nego ikada pre. To pruža mogućnost ne samo da se ovo znanje usavršava, već i da se usavršava na profitabilnoj osnovi".

Naravno, ponekad se takvi ekstremni koncepti obedovanja pokažu i kao pogrešni. U sada već bivšem "Cafe Ke′ilu" u Tel Avivu, Izrael, ljudi su plaćali pet američkih dolara da bi se "pretvarali" da jedu. Restoran je, razumljivo, propao kada su se gosti umorili od toga da ostaju gladni.

Kantu planira da svoje specifično znanje, osim na meniju restorana "Moto", upotrebi i na drugom mestu – u budućnosti se može očekivati da mnogi njegovi proizvodi, koji tek treba da budu patentirani, počnu da se prodaju po bakalnicama. "Počećemo da na sve strane izbacujemo proizvode koji će se naći na vašim policama", poručuje Kantu.

Avanturističke kvržice čula ukusa na našem jeziku su spremne i čekaju. Izvor: www.hedonizam.com.