Vlada će učiniti sve da do juna nestane skepsa

Milan Pajević, direktor Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije, smatra da je Srbija svakim danom sve bliža ispunjenju zadataka postavljenih od Evropskog saveta, što je uslov za odluku o početku pregovora sa EU. „Poslednja runda razgovora u Briselu i okvirni dogovor u vezi sa dažbinama na robu namenjenu severu Kosova opravdavaju umereni optimizam. Imajući u vidu učestalost političkih razgovora Dačića i Tačija, kao i intenzivne tehničke pregovore uz primenu dogovorenih mera, a posebno odlučnost naše strane da i u narednom periodu nastavi nesmanjenom energijom, siguran sam da će vlada učiniti sve da do juna definitivno bude otklonjena preostala skepsa u vezi sa posvećenošću Srbije daljem kretanju ka EU”, kaže Pajević

Pored toga što ističe da je dijalog sa Prištinom svakako prioritet, on, u intervjuu „Politici”, navodi da ne treba smetnuti sa uma da će paralelno biti ocenjivan i napredak u ostalim oblastima poput reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije i svih vidova diskriminacije.

Pojedini posmatrači smatraju da će, ako odluka o početku pregovora ne bude doneta u junu, ta odluka biti prolongirana čak za godinu i po, jer su u Nemačkoj na jesen izbori?

Ta mogućnost postoji, ali sam uveren da će prevagnuti pozitivan scenario prema kojem će odluka biti doneta u junu. To naravno zavisi od procene svih u EU da je u dijalogu Beograda i Prištine ostvaren zadovoljavajući napredak, u skladu sa zaključcima saveta iz decembra 2011. i 2012. Podsećam da iza ovih zaključaka stoji svih 27 država članica EU, dakle i one koje nisu priznale nezavisnost Kosova.

Koliko će vremena proteći od odluke do početka pregovora?

Naravno, u interesu nam je da taj period bude što kraći, ali ćemo ga u svakom slučaju produktivno iskoristiti za nastavak priprema za pregovore. Odmah nakon donošenja odluke o tome, vlada i Evropska komisija počinju sa pripremama koje neće biti vidljive u javnosti, jer se rade na stručnom, a ne političkom nivou, ali bez kojih pregovori ne bi mogli da se vode, tako da u svakom slučaju neće biti gubljenja vremena. Odluka zavisi od svega što sam ranije pomenuo, ali uvek treba imati na umu i unutrašnja kretanja u EU i zemljama članicama, gde su u prvom planu unutrašnji strukturni i ekonomsko-finansijski problemi i izazovi i gde trenutno ne postoji visoka motivisanost za ubrzanim kretanjem kandidata ka članstvu.

Kada će biti donet nacionalni program usvajanja evropskih propisai šta će taj program sadržati?

U saradnji sa ministarstvima i drugim organima Kancelarija već radi na nacrtu tog programa koji će vlada usvojiti do kraja februara. Za razliku od Akcionog plana, čije su mere kratkoročne i odnose se na period do početka septembra ove godine, program će pokriti zakonodavnu aktivnost državnih organa u periodu od naredne četiri godine. Kao primere dela planiranih obaveza, odnosno usvajanje propisa usklađenih sa pravom EU čija će primena imati direktan uticaj na sve nas u Srbiji, naveo bih dalje usklađivanje Zakona o radu sa pravom EU, propise o zdravstvenoj ispravnosti dečjih igračaka, kao i o označavanju hranei kozmetičkih proizvoda, čime će se nastaviti sa izjednačavanjem prava potrošača u Srbiji sa onima u EU.

Premijer Hrvatske Zoran Milanović izrazio je podršku Srbiji na putu ka EU. Hrvatska je Srbiji ranije predala svoje prevode evropskih propisa. U čemu bi oni danas mogli da nam konkretno pomognu?

U prenošenju znanja i iskustava akumuliranih tokom pregovora Hrvatske sa EU. Taj proces saradnje je postojao i do sada, a naša je namera da ga intenziviramo i da iskoristimo znanje većeg broja hrvatskih kolega pre nego što mnogi od njih počnu da rade u organima unije u Briselu.

Za početak pregovora uslov je i da SSP bude ratifikovan u svim zemljama EU. Jedino još Litvanija to nije uradila. Imate li informaciju kada će se to konačno dogoditi?

Posle izbora u Litvaniji nedavno je formirana nova vlada, što je iskorišćeno za razmenu poruka i poziva da dođe do bilateralnih susreta koji će biti iskorišćeni za novi početak i za prevazilaženje otvorenih pitanja koja su nastala u periodu prethodnih vlada. Očekujem da će kao rezultat tih susreta doći ne samo do ratifikacije SSP u Parlamentu Litvanije, nego i da će se nastaviti dalji razvoj odnosa između dve zemlje koje se nedovoljno dobro poznaju. Treba imati na umu i da će Litvanija preuzeti predsedavanje EU u drugoj polovini ove godine, kao i potrebu da se unapređuju odnosi i saradnja i između dva regiona, Balkana i Baltika.

Pregovori podrazumevaju usklađivanje sa standardima EU, svrstanim u 35 poglavlja. Koje poglavlje će nama biti najteže, a koje najlakše?

Najteža poglavlja su svakako 23 i 24 koja se odnose na pravosuđe, osnovna prava, pravdu, slobodu i bezbednost i koja će, kao i u slučaju Crne Gore, biti prva otvorena u pregovorima. Takođe, veoma zahtevna poglavlja u smislu broja i složenosti propisa i mera koje treba sprovesti su i poglavlja 11 – Poljoprivreda i ruralni razvoj, 27 – Životna sredina i 8 – Konkurencija, u delu koji se tiče državne pomoći. Poglavlja 25 i 26 koja se odnose na nauku, istraživanje, obrazovanje i kulturu sadrže najmanji obim zajedničkih evropskih propisa sa kojima treba da se usaglasimo, tako da je realno očekivati da će to biti poglavlja u kojima ćemo najbrže da okončamo pregovore.