U Srbiji 700.000 ljudi prima socijalnu pomoć

U Srbiji je od 2006. broj korisnika socijalne pomoći sa 424.798 porastao na 700.000, upozorili su predstavnici države i nevladinih organizacija u javnoj debati u Skupštini Srbije koja je organizovana povodom godinu dana primene Zakona o socijalnoj zaštiti. Na javnom slušanju u parlamentu o izveštaju koalicije Kontakt organizacija civilnog društva navedeno je da centri za socijalni rad često nemaju dovoljno zaposlenih da pomognu svim ugroženima, kao i da budžetska izdvajanja za socijalnu zaštitu ne prate broj korisnika, koji je u stalnom porastu.  

Zamenica predsednice skupštinskog odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva Ranka Savić istakla je da 140.000 dece u Srbiji živi u apsolutnom siromaštvu i da 400.000 mališana dobija dečiji dodatak, kao i da je svaka druga osoba mlađa od 25 godina nezaposlena. Situacija nije ništa bolja ni kada su u pitanju naši najstariji sugrađani...

„U našoj zemlji živi 1,2 miliona građana starijih od 65 godina, a polovina njih smatra da država ne čini dovoljno za njih. Podaci govore da u našoj zemlji živi i 700.000 osoba sa invaliditetom, a više od 70 odsto njih živi u siromaštvu. Ovim sumornim brojkama treba pridružiti i 67.000 izbeglih i 210.000 interno raseljenih osoba, od kojih većina nosi preteško breme siromaštva i nezaposlenosti. U stanju velike socijalne potrebe nalazi se i romska populacija, koja broji između 450.000 i 600.000 osoba“, upozorila je Ranka Savić.  

Izvršna direktorka Građanskih inicijativa Dubravka Velat upozorila je da je, zahvaljujući Zakonu o socijalnoj zaštiti, povećan broj korisnika socijalne pomoći, ali su se istovremeno smanjila izdvajanja iz republičkog budžeta – 2010. godine iz budžeta je bilo izdvojeno 11,2 odsto za socijalnu zaštitu, a ove godine namenjeno je svega 9,4 procenta od ukupnih sredstava.

Predstavnica Centra za samostalni život invalida Gordana Rajkov naglasila je da su se zahvaljujući novom Zakonu o socijalnoj zaštiti personalni asistenti prvi put pojavili u jednom zakonskom aktu, ali da u budžetu još uvek nema novca za plaćanje njihovih usluga – u sedam gradova Srbije postoji svega 56 personalnih asistenata koji dobijaju minimalnu naknadu za svoj rad .

Nadežda Satarić iz nevladine organizacije „Amiti“ ocenila je da Zakon o socijalnoj zaštiti ne prepoznaje stare osobe kao specifičnu socijalnu grupu i naglasila da u našoj zemlji živi oko 300.000 starih i siromašnih osoba „za čije se interese niko ne bori u parlamentu“. Ona je istakla da je svega 13 procenata primalaca novčane socijalne pomoći iz seoskih sredina u kojima je siromaštvo najizraženije.

Državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike Brankica Janković rekla je da se najvažniji podzakonski akti nalaze u proceduri usvajanja i dodala da je u protekla četiri meseca „usmereno“ 40 miliona dinara lokalnim samoupravama, kao i da u 40 opština ne postoji služba socijalne zaštite. U javnoj debati skrenuta je pažnja na činjenicu da i dalje nije omogućeno da se bavljenje hraniteljstvom formalno prizna i da se za to dobije radni staž kojim bi se ostvarilo pravo na socijalnu i zdravstvenu zaštitu, kao i pravo na socijalno i zdravstveno osiguranje.