Tužilaštvo: Najsove tvrdnje neistinite

Hag – Tužilaštvo Haškog tribunala najenergičnije odbacuje kao neistinite navode da je na bilo koji način uključeno u skrivanje dokumenata od Međunarodnog suda pravde ili da je u bilo kakvom dogovoru s vlastima u Beogradu, saopštila je juče kancelarija glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte.
Kancelarija Karle del Ponte reagovala je na optužbe bivšeg haškog tužioca Džefrija Najsa da je, u dogovoru sa Beogradom, sakrila od javnosti nekoliko zapisnika sa sednica jugoslovenskog Vrhovnog saveta odbrane iz vremena rata u BiH i tako pomogla Srbiji da se odbrani od tužbe BiH pred Međunarodnim sudom pravde.

U saopštenju iz Haga podseća se da su mediji, od donošenja presude Međunarodnog suda pravde 26. februara 2007. u slučaju tužbe BiH protiv SCG, a posebno u toku poslednjih nekoliko dana, objavili različite tvrdnje o navodnom dogovoru između Haškog tužilaštva i vlasti u Beogradu u vezi s obelodanjivanjem određenih dokumenata koji su u vezi za slučajem koji se vodio pred Sudom pravde.

Kancelarija Haškog tužilaštva "u interesu pravde i transparentnosti", kako je navedeno, ističe da Tužilaštvo Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju nema nadležnost i nije uključeno u postupke pred Međunarodnim sudom pravde i da su to dve potpuno zasebne pravne institucije – MSP se bavi sporovima između država, dok MKSJ ima nadležnost da utvrdi krivičnu odgovornost pojedinaca.

Kada se radi o predmetima pred Međunarodnim sudom pravde, odgovornost te institucije je da utvrdi koje će dokazne materijale razmatrati i da zatraži dokumente koji su joj potrebni i to nije i ne može biti odgovornost MKSJ-a ni njegovog Tužilaštva, navodi se u saopštenju. "Kao što se može pročitati u njegovoj presudi, Međunarodni sud pravde je odlučio da ne zatraži dokumente o kojima je reč", ističe kancelarija glavnog tužioca Karle del Ponte.

U saopštenju se dodaje da u haškom sudu za bivšu Jugoslaviju, a u skladu sa njegovim Pravilnikom o postupku i dokazima, isključivo sudije mogu donositi odluke o zaštitnim merama koje bi sprečile obelodanjivanje dokumenata javnosti. "Pravilo 54bis tog Pravilnika omogućava državama da zatraže zaštitne mere radi zaštite nacionalne sigurnosti i u takvim slučajevima sudije Međunarodnog suda, a ne stranka u postupku, mogu o tome odlučiti nakon što su analizirali sve relevantne dokumente, navedeno je u saopštenju kancelarije glavnog tužioca Tribunala.