Bez aplauza iz Vašingtona

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Govor premijera Dejvida Kamerona nije iznenadio Vašington, jer je predsednik Barak Obama 17. januara telefonski razgovarao sa britanskim premijerom, ali ga svakako nije i obradovao. Mogućnost da Britanija olabavi svoje veze sa EU, ili je čak napusti, nije u interesu SAD, i to je jasno poručeno i u prvoj zvaničnoj reakciji Bele kuće.

„Mi verujemo da je Velika Britanija jača zato što je članica EU, kao i da je EU snažnija zato što je u njoj Britanija”, izjavio je Obamin portparol Džej Karni.

Ovo je i nova potvrda da je sa Obamom na čelu Amerika promenila perspektivu koja je bila važeća dok je predsednik bio Džordž Buš – da je jaka Evropa geopolitički rival. Obamina uverenja su sasvim drugačija – za njega je EU dobrodošao saveznik sa kojim može da se podeli diplomatski i vojni teret upravljanja svetskim krizama.

To međutim ne znači da su američko-britanski odnosi i dalje onako „specijalni” kao u Bušovo vreme. Na rečima se doduše ništa nije promenilo, ali u stvarnosti jeste – utisak je da se SAD danas oslanja na Nemačku kao evropskog stožera, što u Londonu nije prošlo neprimećeno.

Ono što je izneo Karni, potvrdila je i portparolka Stejt departmenta Viktorija Nuland. „Mi cenimo jak glas Britanije u EU i to što je Evropska unija ključan partner u globalnim poslovima”, rekla je ona.

Ovdašnji spoljnopolitički eksperti Kameronov govor i najavu referenduma o redefinisanju veza Londona sa Briselom tumače unutrašnjim političkim iznudama, ali i konstatuju da dolazi u najgore vreme, kada je EU na izlasku iz dužničke krize i kada je u evrozoni postignuta neka vrsta konsenzusa o čvršćoj fiskalnoj i političkoj integraciji.

U analizi agencije „Stratfor”, jedna od ključnih teza je da Britanija ipak ne želi potpunu izolaciju od evropske matice ali da je, sa druge strane, opterećena činjenicom da u EU više ulaže nego što zauzvrat od nje dobija. Sem toga, budući da je zadržao funtu i u prošlosti uspeo da se izbori za neku vrstu specijalnog statusa u briselskom klubu, London nastoji da pronađe strateški izlaz iz situacije u kojoj njegov uticaj na evropske poslove zbog toga slabi.

Jedno od mogućih rešenja za to jeste dalje jačanje političkih i vojnih veza sa glavnom svetskom silom, SAD. Ali, kako je to ocenio Čarls Kapčan, profesor međunarodnih odnosa na Džordžtaun univerzitetu i član uticajnog Saveta za spoljne odnose, najavljeno britansko osamostaljivanje od Brisela oslabilo bi i nju i EU, što nije u američkom interesu. Zato ne treba da iznenađuje što Kameronov govor ovde nije izmamio aplauze.