Trijumf "Stonsa"

Posle četrdeset pet godina od nastanka, legendarni "Rolingstonsi" ne staju! Čuveni bend je 5. juna započeo evropsku turneju "A Bigger Bang", tokom koje ih očekuje tridesetak koncerata. Sve je počelo koncertom u belgijskom gradu Verhteru.

Početak turneje propratilo je 33.000, uglavnom, sedih fanova, sa unucima, izveštavali su tamošnji mediji. Belgijska štampa okarakterisala je ovaj spektakl kao trijumf "Rolingstonsa". Kritičari su hvalili nastup članova čuvenog sastava, ne zaboravljajući da pomenu njihovu neiscrpnu energiju!

Kit Ričards smatra da njegov bend neprestano privlači novu publiku!

– Ne umem to da objasnim. Jasno mi je da nekoga privlači Čarli Vots, ali mora da to ima i neke veze sa našom muzikom – skroman je bio Ričards, dodavši da će u "Stonsima" svirati i ako bude bio u invalidskim kolicima.

Tokom turneje "A Bigger Bang" legendarni bend će odsvirati 30 koncerata, uključujući i nastupe u Beogradu i Sankt Peterburgu u kojima Mik Džeger, Roni Vud, Čarli Vots i Kit Ričards nikada nisu bili.

– Posetićemo mnogo novih teritorija. Svaki šou je različit. Evropa je uzbudljiva, jer svaki novi grad nosi drugačiji jezik i kulturu. Zato je meni letnja turneja po Evropi krajnje zabavna – izjavio je Džeger za AP.

Prošlogodišnja turneja "A Bigger Bang" postala je najunosnija u koncertnoj istoriji. Čuveni bend je od koncerata širom sveta tokom 2006. zaradio 100 miliona dolara, pa su prošlu godinu završili na vrhu "Forbsove" liste najbogatijih muzičara.

Pretprošlog vikenda "Stonsi" su nastupili na čuvenom britanskom muzičkom festivalu "Isle of Wight". To je bio njihov prvi festivalski nastup posle tri decenije, a britanska štampa imala je samo reči hvale za njihovo muziciranje. "Rolingstonsi" su zatvorili ovaj festival svirkom u nedelju uveče pred čak 60.000 fanova. Vremešni muzičari su toliko uživali da su svirali puna dva sata, iako festivalski nastupi traju znatno kraće. Džeger je čak izveo duete sa Ejmi Vajnhaus i Paolom Nutinijem. Obožavaoci britanske grupe, osim u numerama sa poslednjeg albuma "A Bigger Bang", uživali su i u najvećim hitovima ovog sastava, kao što su "Satisfaction", "Sympathy for the Devil", "Brown Sugar"...

"Stonsi" večeras sviraju u Lionu, u četvrtak u Barseloni, a potom ih očekuju koncerti u Lisabonu, Madridu, Rimu, Crnoj Gori i 14. jula u Beogradu na Ušću. Posle spektakla u našem gradu legendarni bend nastavlja pohod po Rumuniji, Poljskoj, Švedskoj, Nemačkoj, a turneju konačno završavaju krajem avgusta koncertima u domovini. Tri nastupa u londonskoj O₂ Areni, koji su već rasprodati, možda će, kako spekulišu britanski mediji, biti poslednji u njihovoj blistavoj karijeri!
J. Koprivica

--------------------------------------------------------------------------

Umorni pirat sa Kariba

Specijalno za "Politiku"
Frankfurt– Aktuelna evropska turneja "Rolingstonsa" sastoji se od trideset nastupa, delom zamenski ugovorenih za one odgođene prošlog leta zbog navodnog pada Kita Ričardsa sa palme, delom pridodatih kako bi se dobila kritična masa potrebna da se velika koncertna mašinerija "Stonsa" stavi u pogon. Nakon problematičnog početka turneje pored Brisela 5. juna, "Stonsi" su odsvirali još dva koncerta i u sredu uveče nastupili na Vald stadionu u Frankfurtu. Veliko zdanje prekriveno je pokretnim krovom zbog pretećih oblaka, a oko 30.000 ljudi imalo je retku priliku da vidi "Stonse" u Nemačkoj gde ovog leta sviraju samo tri puta. Kiša na kraju nije pala, ali je montažni krov doprineo velikom odjeku po kojem je frankfurtski stadion i poznat, zbog kojeg ste imali utisak da su na pozornici dva sastava. Samo za nemačke koncerte preneseno je pravilo iz Amerike da se na "travi", na fudbalskom terenu, postavljaju stolice i označeni redovi, pa sam imao prilike da gledam Džegera i društvo iz ekskluzivnog šestog reda ispred pozornice, sa razdaljine od svega nekoliko metara. No, sa te blizine još su se bolje mogli videti i neki zabrinjavajući detalji o kojima specijalizovani internet sajtovi bruje od početka turneje u Belgiji. Problem je Kit Ričards, odnosno njegovo zabrinjavajuće psihofizičko stanje, nedostatak energije, vidljivo loša fizička sprema i, najvažnije, mizeran svirački učinak koji je nekoliko puta zamalo potopio koncert "Stonsa".

Spram prošlogodišnjih evropskih nastupa jasno je vidljiv Ričardsov pad i zapravo nikome nije jasno šta se događa sa važnom, ali ruiniranom polovinom tandema Džeger-Ričards. Od početka sa "Start me up" Ričards je izgledao kao karikatura samoga sebe, možda pod sedativima, više nalik "piratu sa Kariba" nego muzičaru sa učinkom koji sam prošle godine video na koncertima u Milanu i Beču. Do te mere da je u Frankfurtu bilo neugodno promatrati ga odsutnog na pozornici, sa mnogim propuštenim deonicama, bez gitarističkog sola u "Simpathy for the Devil" ili poražavajuće nespremnog u tri pesme izvedene na maloj pozornici usred stadiona, do koje se "Stonsi" "voze" pokretnim delom bine za vreme "It`s only Rock`n`Roll". Među standardnih 19 pesama, jedine prave poslastice bile su ređe svirana balada "Sweet Virginia" i novotalasna "Respectable" iz 1978. godine, odsvirana na maloj pozornici, ali skoro uništena katastrofalnim Ričardsovim ispadanjem iz takta i tonaliteta. Ogromni odjek "između" dva razglasa, onog na maloj bini i velikog seta zvučnika na "pravoj" pozornici, nije nimalo poboljšala utisak.

Reći nakon svega nabrojanog da su "Stonsi" u Frankfurtu ipak bili OK izgleda nemoguće, no, ostatak benda, iako nesiguran zbog Ričardsovog stanja, odradio je koncert s dvostruko većim učinkom od uobičajenog. Pokrivajući indisponiranog Ričardsa, Mik Džeger velikom energijom potrudio se da odradi duplu smenu, a podatak da se i Ron Vud izvikao na svog mentora Ričardsa na maloj pozornici dovoljno govori o neugodnoj situaciji u kojoj ostatak benda ne zna što ga čeka u narednim minutima i sledećim pesmama.

Scenski angažman i vrhunska vokalna sprema Džegera, ili precizna ritam sekcija Čarlija Votsa i Derila Džonsa, plus duvačka sekcija i prateći vokali u stanju su da napune zvuk i tamo gde mu fali ključan sastojak – Ričardsova gitara. Deo publike "opšte prakse" verovatno je otišao zadovoljan jer "Stonsi" priređuju zabavne, tipične fešte s repertoarom koji bi znali da odsviraju i da ih probudite usred noći, bez riskantnijih pesama kakve smo videli prošle godine, ili programski nedostignutoj "Forty Licks" turneji iz 2003. godine kada su u istom gradu nastupali u klubu, sportskoj dvorani i na stadionu. Nakon nekoliko ovakvih nastupa zaredom jasno je da je aktuelna turneja možda, ipak, isforsirani organizacioni potez, kao i da sastav na pozornici polako počinje da dosađuje sam sebi. Tri godine velikih turneja zaredom očigledno je dovelo do krize i čini se da bi, pred njihov 64. rođendan, ovo možda moglo biti poslednje zajedničko putovanje Džegera i Ričardsa, barem za neko vreme.
Hrvoje Horvat