Тријумф "Стонса"

После четрдесет пет година од настанка, легендарни "Ролингстонси" не стају! Чувени бенд је 5. јуна започео европску турнеју "A Bigger Bang", током које их очекује тридесетак концерата. Све је почело концертом у белгијском граду Верхтеру.

Почетак турнеје пропратило је 33.000, углавном, седих фанова, са унуцима, извештавали су тамошњи медији. Белгијска штампа окарактерисала је овај спектакл као тријумф "Ролингстонса". Критичари су хвалили наступ чланова чувеног састава, не заборављајући да помену њихову неисцрпну енергију!

Кит Ричардс сматра да његов бенд непрестано привлачи нову публику!

– Не умем то да објасним. Јасно ми је да некога привлачи Чарли Вотс, али мора да то има и неке везе са нашом музиком – скроман је био Ричардс, додавши да ће у "Стонсима" свирати и ако буде био у инвалидским колицима.

Током турнеје "A Bigger Bang" легендарни бенд ће одсвирати 30 концерата, укључујући и наступе у Београду и Санкт Петербургу у којима Мик Џегер, Рони Вуд, Чарли Вотс и Кит Ричардс никада нису били.

– Посетићемо много нових територија. Сваки шоу је различит. Европа је узбудљива, јер сваки нови град носи другачији језик и културу. Зато је мени летња турнеја по Европи крајње забавна – изјавио је Џегер за АП.

Прошлогодишња турнеја "A Bigger Bang" постала је најуноснија у концертној историји. Чувени бенд је од концерата широм света током 2006. зарадио 100 милиона долара, па су прошлу годину завршили на врху "Форбсове" листе најбогатијих музичара.

Претпрошлог викенда "Стонси" су наступили на чувеном британском музичком фестивалу "Isle of Wight". То је био њихов први фестивалски наступ после три деценије, а британска штампа имала је само речи хвале за њихово музицирање. "Ролингстонси" су затворили овај фестивал свирком у недељу увече пред чак 60.000 фанова. Времешни музичари су толико уживали да су свирали пуна два сата, иако фестивалски наступи трају знатно краће. Џегер је чак извео дуете са Ејми Вајнхаус и Паолом Нутинијем. Обожаваоци британске групе, осим у нумерама са последњег албума "A Bigger Bang", уживали су и у највећим хитовима овог састава, као што су "Satisfaction", "Sympathy for the Devil", "Brown Sugar"...

"Стонси" вечерас свирају у Лиону, у четвртак у Барселони, а потом их очекују концерти у Лисабону, Мадриду, Риму, Црној Гори и 14. јула у Београду на Ушћу. После спектакла у нашем граду легендарни бенд наставља поход по Румунији, Пољској, Шведској, Немачкој, а турнеју коначно завршавају крајем августа концертима у домовини. Три наступа у лондонској О₂ Арени, који су већ распродати, можда ће, како спекулишу британски медији, бити последњи у њиховој блиставој каријери!
Ј. Копривица

--------------------------------------------------------------------------

Уморни пират са Кариба

Специјално за "Политику"
Франкфурт– Актуелна европска турнеја "Ролингстонса" састоји се од тридесет наступа, делом заменски уговорених за оне одгођене прошлог лета због наводног пада Кита Ричардса са палме, делом придодатих како би се добила критична маса потребна да се велика концертна машинерија "Стонса" стави у погон. Након проблематичног почетка турнеје поред Брисела 5. јуна, "Стонси" су одсвирали још два концерта и у среду увече наступили на Валд стадиону у Франкфурту. Велико здање прекривено је покретним кровом због претећих облака, а око 30.000 људи имало је ретку прилику да види "Стонсе" у Немачкој где овог лета свирају само три пута. Киша на крају није пала, али је монтажни кров допринео великом одјеку по којем је франкфуртски стадион и познат, због којег сте имали утисак да су на позорници два састава. Само за немачке концерте пренесено је правило из Америке да се на "трави", на фудбалском терену, постављају столице и означени редови, па сам имао прилике да гледам Џегера и друштво из ексклузивног шестог реда испред позорнице, са раздаљине од свега неколико метара. Но, са те близине још су се боље могли видети и неки забрињавајући детаљи о којима специјализовани интернет сајтови брује од почетка турнеје у Белгији. Проблем је Кит Ричардс, односно његово забрињавајуће психофизичко стање, недостатак енергије, видљиво лоша физичка спрема и, најважније, мизеран свирачки учинак који је неколико пута замало потопио концерт "Стонса".

Спрам прошлогодишњих европских наступа јасно је видљив Ричардсов пад и заправо никоме није јасно шта се догађа са важном, али руинираном половином тандема Џегер-Ричардс. Од почетка са "Start me up" Ричардс је изгледао као карикатура самога себе, можда под седативима, више налик "пирату са Кариба" него музичару са учинком који сам прошле године видео на концертима у Милану и Бечу. До те мере да је у Франкфурту било неугодно проматрати га одсутног на позорници, са многим пропуштеним деоницама, без гитаристичког сола у "Simpathy for the Devil" или поражавајуће неспремног у три песме изведене на малој позорници усред стадиона, до које се "Стонси" "возе" покретним делом бине за време "It`s only Rock`n`Roll". Међу стандардних 19 песама, једине праве посластице биле су ређе свирана балада "Sweet Virginia" и новоталасна "Respectable" из 1978. године, одсвирана на малој позорници, али скоро уништена катастрофалним Ричардсовим испадањем из такта и тоналитета. Огромни одјек "између" два разгласа, оног на малој бини и великог сета звучника на "правој" позорници, није нимало побољшала утисак.

Рећи након свега набројаног да су "Стонси" у Франкфурту ипак били ОК изгледа немогуће, но, остатак бенда, иако несигуран због Ричардсовог стања, одрадио је концерт с двоструко већим учинком од уобичајеног. Покривајући индиспонираног Ричардса, Мик Џегер великом енергијом потрудио се да одради дуплу смену, а податак да се и Рон Вуд извикао на свог ментора Ричардса на малој позорници довољно говори о неугодној ситуацији у којој остатак бенда не зна што га чека у наредним минутима и следећим песмама.

Сценски ангажман и врхунска вокална спрема Џегера, или прецизна ритам секција Чарлија Вотса и Дерила Џонса, плус дувачка секција и пратећи вокали у стању су да напуне звук и тамо где му фали кључан састојак – Ричардсова гитара. Део публике "опште праксе" вероватно је отишао задовољан јер "Стонси" приређују забавне, типичне феште с репертоаром који би знали да одсвирају и да их пробудите усред ноћи, без рискантнијих песама какве смо видели прошле године, или програмски недостигнутој "Forty Licks" турнеји из 2003. године када су у истом граду наступали у клубу, спортској дворани и на стадиону. Након неколико оваквих наступа заредом јасно је да је актуелна турнеја можда, ипак, исфорсирани организациони потез, као и да састав на позорници полако почиње да досађује сам себи. Три године великих турнеја заредом очигледно је довело до кризе и чини се да би, пред њихов 64. рођендан, ово можда могло бити последње заједничко путовање Џегера и Ричардса, барем за неко време.
Хрвоје Хорват