Од Сремског фронта до породичног богатства

Крушевац – Мало је људи који могу да кажу да су проживели читав један век. Још је мање оних који су за тих сто година оставили траг у времену, створили велику породицу и дочекали дубоку старост окружени љубављу својих најмилијих. Управо такав је Војислав Станковић, деда Воја, који је у свом дому у Крушевцу прославио стоти рођендан.

Окупљени око слављеника били су чланови породице, пријатељи, комшије и представници Града Крушевца, који су заједно обележили велики јубилеј човека чији живот представља сведочанство једног бурног века.

Животни пут деда Воје није био лак. Као седамнаестогодишњак прикључио се партизанским јединицама и прошао ратни пут који га је водио све до Загреба. Посебно су му у сећању остале тешке борбе на Сремском фронту, где је био и одликован за храброст.

После рата није тражио лакши пут. Завршио је занат за металостругара, касније стекао звање висококвалификованог мајстора и читав радни век провео у привреди. Захваљујући знању, труду и одговорности, једно време обављао је и посао пословође. После 38 година рада отишао је у пензију, а данас са осмехом каже да има више година пензионерског стажа него радног века.

Највеће богатство ипак није стекао на радном месту, већ у свом дому. Данас иза себе има ћерку и сина, унуке и праунуке који су се окупили да заједно прославе његов велики дан.

Његов син каже да је отац током целог живота био пример истрајности, поштења и посвећености породици.

„Са 17 година одведен је од куће и прикључио се партизанима. Стигао је до Загреба, учествовао у борбама на Сремском фронту и ту био одликован као борац. После рата завршио је занат, радио читав радни век и подигао породицу. Данас смо сви овде захваљујући њему. Најважније је да су нам деца, унуци и праунуци живи и здрави и да смо на окупу”, рекао је син Мирољуб Станковић.

Међу гостима био је и градоначелник Крушевца Иван Манојловић, који је честитао деда Воји рођендан и истакао да овакви људи представљају живу историју града.

„Имали смо прилику да чујемо део његовог живота који се односи на ратни период, када је као седамнаестогодишњак прошао кроз најтеже дане које је његова генерација доживела. Велико богатство су и одликовања која данас поносно носи. Лепо је видети број сто на рођенданској торти, али је још лепше видети човека који је те године дочекао окружен породицом”, рекао је Манојловић.

Он је нагласио да се највећа вредност једног живота не мери само годинама.

„Највеће богатство господина Воје јесу његови потомци. Његова породица, деца, унуци и праунуци најбоље говоре о вредностима које је током живота неговао. Ова слога и љубав која се данас осећа у његовом дому пример су свима нама”, поручио је градоначелник. Док су се смењивали гости, честитке и успомене, деда Воја је мирно седео окружен својим најмилијима. На његовим грудима сијала су одликовања из младости, а око њега највећа награда коју је живот могао да му подари – породица.

Зато овај рођендан није био само прослава једног века живота. Била је то прослава истрајности, рада, пожртвованости и породичних вредности које се преносе са генерације на генерацију. А на новинарско питање шта му је данас најважније, одговор је био једноставан – да су сви његови живи, здрави и на окупу.