Majk poleteo pre Jata

Kršni Hercegovac Mihajlo Majk Milićević, magistar menadžmenta sa Kolumbija univerziteta i vlasnik turističke agencije u Torontu, pre 35 godina osnovao je među prvima radio program na srpskom jeziku "Zvuci rodnog kraja". Bio je to početak jedne uspešne menadžerske karijere u oblasti za koju se nikada nije stručno spremao – organizacija zabava, koncerata i gostovanja naših umetnika. Nikada nije slutio da će živeti od turizma. Posle više od decenije embarga i presedanja po evropskim i severnoameričkim aerodromima, Srbi iz Toronta pre tri godine ponovo su poleteli direktno za Beograd.
Ovih dana njegova agencija "747" napravila je ugovor sa kanadskom kompanijom "Skaj servis" o uspostavljanju direktnog leta od Toronta do Beograda, preko Dablina, jednom nedeljno u sezoni i dva puta mesečno od septembra.

– Kao sekretar Jugoslovenskog društva "Bratstvo i jedinstvo" slao sam nekim našim Slovencima u agenciju toliko putnika da sam pravio veći promet nego njihovi zaposleni, pa su me nagovorili da krenem u ovaj posao. Otvorio sam svoju agenciju na Jevrejskoj pijaci u centru Toronta 1972. godine, nekoliko meseci pre nego što sam krenuo i sa radio programom, tako da i jedan i drugi moj biznis slave sada 35 godina postojanja – priseća se Milićević svojih početaka, kada je posle napuštanja studija na FON-u i posla u IMR u Rakovici, preko Švajcarske, stigao u Kanadu i dobio svoj prvi posao u jednoj atomskoj centrali.

Prvi Jatovi čarter letovi za Kanadu dovode se u vezu sa početkom turističkog biznisa Majka Milićevića, kao što i danas veli: "Nije bitno ko će taj posao da radi, da li ja ili Jat, važno je da letovi postoje i da naši ljudi imaju mogućnost da putuju uz što manje maltretiranja".

U vreme embarga, kada je stavljen katanac na biznis našeg avio-prevoznika, predstavnik Jata radio je u Milićevićevoj agenciji i tako organizovano posao da Majk nema problema, a da Jat preživi što duže. Za takav rizik i uslugu Milićević nikada nije uzeo ni cent.

Danas se agencija "747" smatra najjačom u srpskoj dijaspori, smeštena je u jednoj od dve zgrade koje pripadaju Milićeviću u Hajdpark oblasti Toronta, u centru grada, gde je veliki promet i gde navraća mnogo našeg sveta da kupi novine, kasete, cedeove i ostalo što ih podseća na rodni kraj.

– Od početka radio program je bio orijentisan jugoslovenski prema matici, što je izazivalo antipropagandu u krugovima emigracije koja je bila suprotno orijentisana. Držao sam se neutralnosti, politika me nije interesovala, pa kada sam kasnije osnovao diskoteku da bih finansirao radio, a potom počeo i da organizujem koncerte, na njih su dolazili i oni koji su me prozivali zbog radija – veli.

Danas je nedeljom u vreme od 6 do 7.30 sati prema istraživanjima uključeno 100.000 radio-aparata sa kazaljkom na Čin radiju preko koga se emituju "Zvuci rodnog kraja", kao najslušaniji program u ovom delu sveta na srpskom jeziku.

Uspeh radija reflektovao se i na koncerte, zabave i turneje po Kanadi i Americi, prvi koncert Lepe Brene u jednom hotelu kada je bilo 3.000 posetilaca, dočeci Nove godine uzastopno četiri godine u Kongresnom centru u Torontu, gde je bilo po, rekordnih, 2.000 gostiju. Ili osam godina uzastopnih dočeka u "Šeratonu" na Nijagarinim vodopadima.

Manuo se zabava i koncerata kada je sunarodnicima u otadžbini postalo teško, ali je svoju dobru volju i smisao za organizaciju stavio u službu humanitarnog rada.

– Slali smo novac, odeću i namirnice u velikim količinama preko Patrijaršije, zajedno sa crkvom i Fondom "Car Lazar", nikle su nove humanitarne organizacije i spojile se sa starim. Svi smo bili pod jednom kapom, radili zajednički, tražili da saznamo kome šta treba. Crkva nas je ujedinila, jer je ostalo jedino da se veruje crkvi – govori o tragičnoj prošlosti, zatvarajući ponovo krug pričom o povezivanju Toronta sa Beogradom, kao modelom koji bi mogao da posluži i našima u Čikagu, ili u drugim delovima sveta, kako bismo i na ovaj način bili bliži jedni drugima.