SNS, ipak, ne može sam da formira vladu

Ukoliko bi se u ovom trenutku održali vanredni parlamentarni izbori u Srbiji, za Srpsku naprednu stranku glasalo bi 36 odsto birača, pokazalo je poslednje istraživanje javnog mnjenja agencije Faktor plus. Iza nje su DS sa 15,3 odsto, SPS–PUPS–JS sa 11,8 odsto, DSS sa 7,3 odsto, URS sa 5,2 odsto glasova…

Iako se rejting naprednjaka u suštini nije mnogo promenio od decembra, jer bi za njih sada glasalo 0,4 odsto više građana nego u prethodnom mesecu, nameće se nekoliko pitanja. Prvo, da li bi SNS ovakav rezultat iz istraživanja mogao da postigne i na vanrednim izborima? Zatim, koliko bi, shodno ovim rezultatima iz ankete, mogli da dobiju mandata u skupštini? I na kraju, da li bi im bio potreban koalicioni partner za formiranje vlade i ko bi to mogao biti?

Vladimir Pejić, direktor agencije Faktor plus, naglašava da je trenutni rezultat SNS-a samo indikacija onoga što bi moglo da bude na izborima. „Nemoguće je reći da li bi SNS na izborima dobio toliko, manje ili više glasova, ali ono što je sigurno jeste da će se sadašnji rezultati bilo koje stranke, pa i SNS-a, uvek razlikovati od onih na izborima, iz prostog razloga što od vremena raspisivanja izbora do samih izbora predstoji izborna kampanja, u kojoj se mnoge stvari menjaju”, objašnjava Pejić. On dodaje da bi „ukoliko ne bi bilo nekih spektakularnih događanja, to bio približno taj rezultat”.

Nije, kaže, sporno da je SNS sada najjača stranka, ali da li bi naprednjaci mogli da formiraju sami vladu, to niko ne zna. „Ukoliko se bilo koja stranka odluči da ruši vladu, mora dobro da zna zašto to radi i da to radi sa tačnom kalkulacijom, bez mnogo rizika, što, doduše, nije baš lako”.

Na osnovu 36 odsto podrške, Pejić računa da bi SNS imao oko 110–115 poslaničkih mesta u Skupštini Srbije, što znači da bi im nedostajalo petnaest poslanika da bi imali poslaničku većinu, odnosno apsolutnu vlast, da bi sami formirali vladu.

Prema njegovom mišljenju, to bi mogao da bude neki partner „manje snage” u parlamentu. „Ranije je bilo nezamislivo da manjinske stranke idu sa SNS-om (ili nekada sa radikalima). A sada bi to bilo sasvim moguće ostvariti, pogotovu što smo videli da Vučić, odnosno SNS ima dosta dobre odnose i sa Rasimom Ljajićem i sa Sulejmanom Ugljaninom”, kazao je naš sagovornik.

On ne veruje da će uskoro biti održani izbori. „Ne vidim da bilo kome u ovom trenutku odgovaraju izbori, osim ako oni ne budu nužnost, a nužnost može biti i neslaganje koalicionih partnera oko nekih tačaka”.

„Već je prošao pravi trenutak kada bi izbori naprednjacima najviše odgovarali”, smatra Đorđe Vuković iz Cesida. On je uveren da su izbori, sa stanovišta SNS-a i najpovoljnijeg rezultata na izborima za ovu stranku, što više vremena prolazi, manje dobrodošli. „Kad propustite neke šanse, ulazite u kolotečinu, a zbog slabe ekonomije treba mnogo vremena da prođe do pozitivnih efekata, pa, pre ili kasnije, vi kao vlast snosite teret toga što su građani nezadovoljni svojim životnim standardom”, ističe Vuković i objašnjava da je vrlo slično bilo i u slučaju DS-a. „Za njih bi bilo idealno da su izbore raspisali 2008. Da su to uradili oni bi tada osvojili 40 odsto i više mandata”.

Rekavši da će, kako vreme prolazi, najverovatnije doći do pada popularnosti SNS-a, jer je takav proces bio u nekoliko prethodnih izbornih ciklusa, Vuković ukazuje na to da su na početku mandata očekivanja građana velika i da stranke tada imaju visoke rejtinge, a ako se ta očekivanja ne ostvare, „vrlo brzo dolazi do promene rejtinga”. „Naprednjaci su, doduše, u prednosti u tome što su otvorili veliku temu korupcije, ona može nešto duže da traje. Ali ako ne budu to na kraju ’začinili’ time da pokažu neko poboljšanje u standardu, da pokažu neke investicije, da građani to osete u svom džepu, onda su na istoj poziciji na kojoj su svojevremeno bili DS i DSS”.

Vuković smatra da ključna tema na kojoj se gube i dobijaju izbori jeste ekonomija i standard, a da ni Kosovo ni datum za početak pregovora ne bi bili presudni.

I on misli da bi SNS-u u svakom slučaju za formiranje vlade bili neophodni partneri, jer je teško zamisliti da bi neko mogao sam da obavlja vlast u Srbiji.

Na pitanje da li bi im bili dovoljni glasovi manjinskih stranaka, odgovara da su izbori proces za koji niko ne može da kaže šta će na kraju biti. „Ko je mogao da pretpostavi da će Boris Tadić da izgubi izbore, pa ih je izgubio”, pita Vuković.