Srbija ne može da blokira članstvo Kosova u UN

Nemački ambasador u Beogradu Hajnc Vilhelm nedavno je doživeo „vatrenu probu” u svom prvom službovanju na Balkanu. Za „Politiku” kaže da službovanje u Srbiji za njega predstavlja velikoiskušenje.

Njegova izjava povodom članstva Kosova u Ujedinjenim nacijama da će Srbija morati da se saglasi s tim, ako želi da postane članica Evropske unije, shvaćena je kao novi uslov za određivanje datuma početka pregovora o članstvu.

Koji se problemi nameću, gledano iz Berlina, kad je reč o Srbiji kao bilateralnom partneru Nemačke, a potom i kao budućem partneru unutar evropske zajednice država?

Ne bih rekao da je Srbija problematična država, ni za nas ni za druge zemlje. Srbija je za nas važna, ključna zemlja na Balkanu. Problemi, ukoliko postoje, potiču iz prošlosti. Nemačka je okupirala Srbiju u Drugom svetskom ratu i nanela mnogo nepravde ovdašnjem stanovništvu.

Problemi se nameću, posebno kad se radi o dodatnim nemačkim uslovima za napredak Srbije prema uniji. Koji su to uslovi koje Berlin postavlja Beogradu?

Nema posebnih nemačkih uslova. Ono što želimo, a to želi i EU, jeste normalizacija odnosa s Kosovom. Proces normalizacije prepušten je dvema pregovaračkim stranama – Prištini i Beogradu.

Ipak, izjave i preporuke koje do nas stižu iz EU govore suprotno. I vi ste spomenuli neophodnost priznanja članstva Kosova u UN što je ovde izazvalo reakcije?

Saglasnost Srbije s članstvom Kosova u UN nije uslov koji je postavljen Beogradu i ne odlučuje o datuma početka pregovora o pristupanju Srbije EU. Naravno, to se odnosi na ovde i sada. Na kraju će se ipak nametnuti zahtev Prištine koji mi podržavamo – Srbija ne bi trebalo da blokira članstvo Kosova u UN.

Jasno je da Srbija u krajnjoj liniji i ne može da blokira to članstvo. Ako Kosovo jednog dana podnese takav zahtev, o njemu će odlučivati Generalna skupština, na predlog Saveta bezbednosti UN...

Za Beograd bi bilo problematično i pristajanje na to da Kosovo dobije „samo” status države-posmatrača u UN, poput Vatikana i Palestine, pošto bi takav status predstavljao značajan korak na putu Prištine do punog članstva i državnosti.

Ako uzmemo u obzir nekadašnje odnose Savezne Republike Nemačke i Nemačke Demokratske Republike, moramo konstatovati da su obe države bile članice UN, premda se međusobno nisu priznale. Bitno je da se nastavi dijalog Prištine i Beograda, da se ostvari razmena službenika za vezu.

Ovde preovlađuje mišljenje da napredak u pregovorima umnogome zavisi od volje Prištine da prizna pravo srpske većine na severu Kosova na široku autonomiju. Takav stav je i Berlin isticao – istina u vreme Drugog svetskog rata – kada je sever pod nazivom „Mitrovička regija” bio izdvojen iz takozvanog albansko-kosovskog paketa Italije, sa obrazloženjem da je reč o autohtonoj srpskoj regiji koja ne može biti poistovećena s drugim delom Kosova. Nekoliko nemačkih stručnjaka za državno pravo ukazalo je na kontinuitet ovog stava – s obzirom na to da ga Berlin nikada nije anulirao?

Taj detalj mi nije poznat.

Vi ste, izvesno, u stalnom odnosu s vašim kolegom u Prištini? Kakve vesti dobijate s Kosova?

U decembru sam proveo tri dana na Kosovu. U društvu kolege iz Prištine obišao sam srpske opštine, razgovarao sa Srbima... Pozicija nemačke vlade je jasna. Mi smo priznali Kosovo i želimo da Srbija uspostavi dobre odnose s njim. S tog aspekta trebalo bi gledati na poziciju Berlina kad je reč o konačnom pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Nećemo podržati članstvo države koja ima nerešene probleme sa zemljama u svom okruženju.

Šta će stajati u vašem izveštaju Berlinu uoči aprilskog sastanka Saveta ministara spoljnih poslova država članica EU na kome bi trebalo da bude doneta preporuka da li će Srbija u leto dobiti datum za početak pregovora sa EU?

Sredinom aprila biće predočen novi izveštaj Komisije EU o Srbiji, a potom će Savet ministara spoljnih poslova država članica EU proslediti svoje mišljenje Savetu EU. Videćemo kojuu će preporuku ministri dati na osnovu toga izveštaja. Što se Nemačke tiče, jasno je da će njen stav uticati na konačnu odluku, s obzirom na to da mora biti donesena konsenzusom. Međutim, nemačka odluka neće biti samo odluka vlade, već i odluka parlamenta, Bundestaga, koji mora da se saglasi sa stavom vlade pre nego što ona na sametu EU može  da da saglasnost za početak pristupnih pregovora Srbije sa EU

Kakvu bi Srbiju želela Nemačka da bi se Berlin saglasio s njenim članstvom u EU?

Mislim da je Srbija na vrlo dobrom putu, posebno kad je reč o suzbijanju korupcije. Vidljiv je napredak u oblasti pravosuđa, vrlo smo zadovoljni i onim što je postignuto na polju zaštite ljudskih i manjinskih prava. U tom segmentu Srbija ima vrlo visok standard, što je istaknuto i u izveštaju Komisije EU.

Za Nemačku je Srbija značajan privredni partner. Ima mnogo nemačkih investitora koji su ovde prisutni, a još je više onih koji nameravaju da dođu u Srbiju. Odlučujući faktor nije samo povoljna cena radne snage već i nivo stručne spreme zaposlenih, njihov entuzijazam...

Pitanje članstva Srbije u EU biće jedno od važnijih posle nemačkih izbora, u jesen 2013. godine. Postoje li različiti stavovi u stranačkim blokovima od kojih se može očekivati da će oformiti vladu u novom mandatu?

Mislim da ne postoje znatne razlike u pozicijama nemačkih parlamentarnih stranaka kad je o Srbiji reč. S druge strane, postoji konsenzus svih parlamentarnih stranaka da proces evropskih integracija ne može biti posmatran kao uspešno završen sve dok sve zemlje zapadnog Balkana ne postanu članice unije.

Srbija je izložena raznim pritiscima da što pre dovrši započeti proces privatizacije. Međutim, sama Nemačka do danas nije privatizovala značajan broj resursa – država je posvuda vlasnik akcija, od telekomunikacionog džina „Dojče telekoma” do koncerna „Folksvagen”, gde uz 25 odsto akcija poseduje i zlatnu akciju, to jest pravo veta...

Taćno je da Brisel insistira da nemačka vlada nastavi s privatizacijom u oblastima koje su od neposrednog značaja za stanovništvo.

U Srbiji, s druge strane, vidim da postoji spremnost vlade da se preduzeća privatizuju. Koliko je Brisel zadovoljan postignutim, nije mi poznato.