Koliko je ostvariv Đilasov plan za oporavak Srbije

Program za oporavak Srbije, koji je u otvorenom pismu prijateljima DS-a napisao lider stranke Dragan Đilas, podelio je mišljenja ekonomista. Njihova je ocena da predložene mere ne donose mnogo novog, da ima i korisnih delova, ali ističu i da je za neke predloge već kasno: Đilas je trebalo njima da se bavi i u prethodnom mandatu, dok je DS bio stub vlasti.

Potpredsednik DS-a Goran Ćirić rekao je za „Politiku” da bi plan trebalo da se uobliči i usvoji do 15. februara i da nije reč o dokumentu koji treba da zameni postojeći program DS-a (koji je usvojila Skupština stranke 2001. godine), nego o operativnom planu za pokretanje privrede i izlazak Srbije iz krize.

„Predsednik stranke ponudio je taj predlog javnosti i svim članovima DS-a. Naši resorni odbori uveliko rade na pojedinačnim temama, dakle na sektorskim politikama, a Politički savet i Predsedništvo stranke na kraju će usvojiti, sa svim dobrim predlozima, konačan dokument”, istakao je Ćirić.

Dragovan Milićević, državni sekretar za unutrašnju trgovinu u Ministarstvu za spoljnu, unutrašnju trgovinu i telekomunikacije Republike Srbije, za „Politiku” je rekao da ne želi da se bavi ovim programom, postavivši pitanje „šta je to sprečavalo doskora vladajuću stranku da sprovede ove tačke, koje je sadašnji predsednik a do pre nekoliko nedelja potpredsednik stranke – sa najvećim uticajem sada naveo”.

„Zar je moguće da neko poveruje da su sada moguće ovakve reforme koje gospodin Đilas najavljuje u kratkom roku?”, upitao je Milićević, kome je juče iz štampe izašla knjiga „Politika antiekonomije”, u kojoj se bavio prikazom svih promašaja i ekonomskog uništavanja države u prethodnih deset godina, a tu su i politika kursa, cena, poljoprivrede i, kako sam kaže, „svega što je prethodnih deset godina devastirano i dovedeno do apsurda”.

I profesor na Fakultetu političkih nauka Dušan Pavlović, koji se, između ostalog, bavi političkom ekonomijom, napisao je na svom blogu da Đilasov plan predstavlja, u načelu, isti koncept privrede koji je u ovoj zemlji prisutan već 12 godina. „Ova varijanta, međutim, radikalizuje neke aspekte tog koncepta, što verovatno znači da će, ako se program ikada dosledno sprovede, kriza biti još dublja”, napisao je Pavlović.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da je u Đilasovom programu obuhvaćena većina pitanja, čijim bi se efikasnim rešavanjem srpska ekonomija zaista pokrenula u dobrom pravcu, ali podseća za „Politiku” da Đilas nije do kraja sagledao i svoju odgovornost.

Savić smatra da su izabrani prioriteti razvoja dobri, da država za njih treba da stvara povoljne opšte uslove, ali pomoć treba da se izdvaja samo za one koji značajnije povećavaju proizvodnju, zaposlenost i izvoz.

„Država može biti vlasnik preduzeća u strateškim sektorima, ali ne i njihov upravljač. Da li je trebalo da prođe decenija i da Grad Beograd postane vlasnik PKB-a, pa da Đilas shvati da je PKB važan za Srbiju i da za njegovu revitalizaciju ponovo treba praviti mlekaru, šećeranu, klanicu, fabriku za preradu hrane... kada one još postoje, ali su u vlasništvu stranaca”, smatra Savić.

Što se tiče državne intervencije, Pavlović smatra da program ne uočava da je osnovni problem srpske privrede politički, odnosno da je sistem u krizi, jer je kroz niz političkih odluka stvoreno stanje u kome većina od države očekuje neku korist, a manjina želi da radi.

„Državna intervencija ne može da bude lek za sistem koji propada pod državnom intervencijom. Jer više državne intervencije podrazumeva više rasipanja, više korupcije, više neefikasnosti, više gubitaka. Srpska privreda grca zbog političkog opterećenja koja podrazumeva različite vrste renti i redistribucije”, smatra Pavlović.

Fiksni kurs dinara u javnosti je bio najviše komentarisana stavka. Prof. Savić smatra da je on u sadašnjim uslovima neprihvatljiv, „jer je tražnja za deviznim sredstvima mnogo veća od njihove ponude, zbog čega bi se relativno brzo pojavio crni kurs deviza. Zbog inflacije, realni prihodi izvoznika u dinarima bi opadali, što bi smanjilo preskromni srpski izvoz”.

Prof. Pavlović smatra da su razlozi za fiksni kurs verovatno politički: ako bi kurs bio fiksni, građanima ne bi padale plate izražene u evrima. „Program se zalaže za to da kurs dinara više ne treba da ide u korist uvoznicima. Međutim, fiksni kurs baš njima ide na ruku. Da ste investitor, i da je kurs fiksni, pre biste uložili u uvoz, nego u proizvodnju za izvoz. Ako želite veći izvoz (program i to postavlja kao cilj), bolje je da pređete na plivajući kurs”, zaključio je Pavlović.

Ekonomista Goran Nikolić, s druge strane, smatra da kurs prvo treba oboriti, pa onda fiksirati, a za projekat kaže da su „ideje u redu, da neke od njih treba razraditi, neke korigovati, ali je suština, kao i uvek, u tome – kako naći sredstva za realizaciju”.

Na pitanje kako bi ocenio izvodljivost Đilasovog programa za izlazak Srbije iz krize, Nikolić kaže: „Teško, kao i svih naših ekonomskih projekata od 2000. godine. Svi su bili teško ili jedva izvodljivi” i dodaje da je od 5. oktobra ipak dosta urađeno, a da ljudi ne vide stvari koje su dobre, nego samo loše.