Ko je Rodoljub Radulović

Rodoljub Radulović, čovek koji se poslednjih dana nalazi u žiži javnosti, smatra se ne visokopozicioniranim članom klana Darka Šarića, već čovekom koji je neposredni nadređeni u hijerarhiji crnogorske „narko-hobotnice”, tvrde izvori iz istrage.

Kad je počela istraga protiv klana Darka Šarića, došlo se do informacije da je Šarić jedan od dvojice ljudi koji imaju privilegiju da kupuju kokain u tonama u Kolumbiji i da mu je to obezbedio upravo Radulović. Pored toga, Radulović nije Šariću bio samo glavna veza sa Južnom Amerikom, već i veoma moćna osoba, sa kontaktima u vrhu srpsko-crnogorskog podzemlja i poznanstvima sa poznatim političarima.

Na početku istrage javljao se medijima, objašnjavajući da je u Španiji i da će doći u Srbiju da otkrije sve svoje poslove sa Darkom Šarićem. Međutim, to obećanje nikada nije ispunio.

U istrazi koja je počela pre četiri godine, a koja i danas traje, Radulović se spominje na još nekoliko mesta u operativnoj organizaciji šverca kokaina. Spominje se kao brodovlasnik sa Floride čiji prekookeanski brodovi prevoze drogu preko Afrike u Evropu, ali i kao čovek koji je zadužen za pranje novca.

U Specijalnom tužilaštvu protiv njega je podignuta optužnica zbog šverca 1,8 tona kokaina.

Za Radulovićem osim srpske policije traga i Grčka, jer je utvrđeno da su četvoro njegovih ljudi u ovoj zemlji prali novac od prodaje narkotika. Sve četvoro njegovih saradnika je uhapšeno, a za Radulovićem je raspisana poternica.

Ovaj Kotoranin se odselio u Sjedinjene Američke Države pre tridesetak godina, gde je, prema nekim informacijama, bio jedan od članova grupe koja je u „Beloj knjizi o organizovanom kriminalu” iz 2002. godine označena kao „Grupa Amerika”. U policiji Srbije je evidentiran kao osoba kojoj su nekoliko puta oduzimani luksuzni automobili, za koje je proverama utvrđeno da su kradeni u inostranstvu.

U rodnom Kotoru poznatiji je pod nadimkom Roki. U prvoj polovini sedamdesetih godina bio je šef odeljenja za spoljnu trgovinu kotorske „Jugoceanije”. Posle toga, preselio se za Beograd, gde je od 1975. bio jedan od direktora„Hempra”, manjeg uvozno-izvoznogodeljkaiz porodice „Geneksa”. Zabeleženo je da je 1983. otišao u inostranstvo.

Crnogorski „Monitor” objavio je da se Radulović u Crnoj Gori ponovo pojavljuje 1990. godine, kada njegova firma „Trekom” sklapa ugovor (na snazi od marta 1990) sa opštinom Kotor o korišćenju zgrade Gradske skupštine iz 1904. i Citadele (ukupno sedam poslovnih prostora). Ugovor je oročen na 20 godina sa idejom da se deo zapadnog kotorskog bedema revitalizuje kao hotel sa diskotekom i baštom i svim pratećim ugostiteljsko-sportsko-rekreativnim sadržajima. Uglavnom ništa od toga nije realizovano.

Od 1993. Radulovićevo ime počinje da se spominje u SAD, gde u državi Delaver osniva firmu „Ramoil inženjering” i najmanje još jednu sličnu. U izveštaju američke Komisije za hartije od vrednosti za fiskalnu 1998. piše da se imenovana firma bavi „različitim aspektima međunarodne trgovine, finansijskim uslugama gradnje i inženjeringa, sa primarnim naglaskom na operacije u istočnoj Evropi i Rusiji”. U prevodu, Radulović trguje aluminijumskim proizvodima, ali i naftom, sve dok se 1996. Rusi iz „Lukoila” nisu požalili da ih je navodno „zavrnuo” za nekih 12,5 miliona dolara.

U 1997. Radulovićeva firma je optužena da je izvela prevaru na američkoj berzi vrednu 3,3 miliona dolara. Taj proces je ušao čak u primere američke sudske prakse, jer je sporni način povećanja cene kompanije „Ramoil”, kako je napisano u presudi, „rađen na pravi način iz pogrešnih razloga”, te je sve proglašeno nelegalnim.

Posle toga, zabeleženo je da menja geografsku zonu poslovanja. Nova destinacija su Ujedinjeni Arapski Emirati, gde investira u hotelsko-poslovni kompleks unutar slobodne zone Abu Dabija.

Do 2005. ništa se nije znalo o Raduloviću. Te godine se pojavljuje kao preprodavac koncesije nad opštinskim nekretninama u Kotoru. Kupac je bio kasnije ubijeni Dragan Dudić.

U isto vreme se beleži da se nastanio u Beogradu i da je on „finansijer i sponzor” izvesnih pevačica. Družio se sa poznatim ličnostima sa estrade i iz javnog života i bio „viđen“ na mnogim prijemima i skupovima. Obožavao je tenis, igrao ga redovno na terenu „Kolinga“, a bio je i predsednik Teniskog saveza SR Jugoslavije.

To je trajalo sve do zaplene kokaina u urugvajskim vodama, kada istog dana napušta svoj stan u naselju Filmskigrad u Beogradu i nestaje u nepoznatom pravcu. Komšijama je rekao da ima problem sa brodom kojim „uvozi banane” i da će se „brzo vratiti”.