Elison za poverenje

Stara rokerska izreka kaže: „Kada ti u životu loše krene najbolje je da na trenutak zastaneš, razmisliš, duboko udahneš i – napišeš baladu”. A jedan od onih koji su u tome bili i te kako vešti, svakako je Elvis Kostelo. Njegova kompozicija „Elison” preko noći se uselila u srca svih koji su bili zaljubljeni ili su verovali da to jesu.

Kostelo (1954) se na muzičkoj sceni pojavio krajem sedamdesetih, u liku klasičnog rokera iz pedesetih godina, nalik na nekadašnju veliku zvezdu – Badi Holija. Ipak, njegov „ozbiljan” izgled nije bio slučajan. Naime, pre ulaska u rokenrol arenu bavio se – kompjuterima. U eri „hipika” i sličnih u to vreme ušančenih likova, takav imidž imao je pravi efekat: ulivao je poverenje devojkama, pa i njihovim mamama. Uz pesmu „Elison” sva ženska srca su mu bila otvorena.

Ovo, međutim, ne znači da nije bilo i onih koji su u njegovim stihovima pokušavali da pronađu i uvek postojeću skrivenu poruku. Tako su neki reči u kojima se traži „više svetla” i zaklinje u „poštene namere”, protumačili kao priču ljubavnika koji je – likvidirao voljenu. Misterija je potencirana i odbijanjem Kostela da se izjasni ko, zaista, stoji iza imena Elison. Jednostavno, smatrao je da bi takvo ulaženje u detalje pesmi samo odmoglo. I to u trenutku kada joj je na svim listama išlo veoma dobro.

Kada je snimio prvi album „My aim is true”, 1977, Kostela su, zbog cinizma i besa prisutnih u njegovim stihovima, uglavnom vezivali za pank i novi talas, muzičke pravce koji su u to vreme bili veoma aktuelni. Ipak, bolji uvid u njegovu muziku otkriva da je inspiraciju crpeo iz svega što mu je bilo blisko: kantrija, regea, popa… Jednostavno, nije želeo stilski da se ograničava.

Neobično je i to da su producenti u SAD, pre nego što su izdali „Elison”, snimak „obogatili” zvukom violina na sintesajzeru, dodatnim pratećim vokalima i ehom. Time je pesma, na neki način, izgubila crtu prvobitne iskrenosti, ali se definitivno približila osećajima razmaženih američkih slušalaca. Kuriozitet je i da je „Elison” u SAD izdata i u – mono verziji.

Da prave pesme nalaze put ne samo do duša slušalaca već i kolega iz branše, pokazala je i „Elison”. Snimila ju je i čuvena američka pevačica Linda Ronštat, a Kostelo ponovo, ali tada sa Bilijem Džoom Armstrongom, pevačem grupe „Grin dej”.

Kostelo do vrha nije došao prečicom. Obigrao je sve pabove po Liverpulu i Londonu, gradovima na koje mnogi, s pravom, gledaju kao na kolevku britanskog rokenrola. Nije se libio da svoje demo snimke nudi raznim izdavačima, ali bez uspeha. Upalilo mu je tek kada ih je ponudio „Stif rekordsu”, ali ne sasvim. Interesantniji im je bio kao autor nego kao izvođač. Tek 1977. izdavači su priznali njegov talenat i ponudili mu ugovor kao izvođaču. Trebalo mu je samo tri nedelje da dospe na naslovne strane svih muzičkih časopisa u Velikoj Britaniji.

Poslednjih godina o Kostelu se nije mnogo govorilo. Ipak, krajem 2012. ponovo se oglasio izdavanjem kompilacije nazvane „In motion pictures”, koja je sadržala pesme komponovane za filmove.

-----------------------------------------------

„Elison”

Zabavno je videti te posle toliko vremena

I to kako izgledaš.

Jasno mi je da nisi impresionirana

Ali čuo sam da si ostavila onog mog drugara

Pa skini taj kostim za žurke

Neću da odlutam u preteranu sentimentalnost

Kao svi ostali slavljenici

Pošto nemam pojma da li si zaljubljena u nekoga

Znam samo da to nisam ja

Elison, znam da te ovaj svet ubija

O Elison, moje namere su časne

Pa, vidim, sada već imaš muža

Da li je dozvolio da svoje prelepe prste spustiš na svadbenu toru

Navikla si da ga držiš pod rukom

Ubeđen sam da je uzeo koliko god je mogao

Ponekad poželim da te prekinem u priči

Kada čujem gluposti koje izgovaraš

Mislim da bi neko trebalo da upali reflektore

Pošto ne mogu da te gledam ovakvu

Elison, znam da te ovaj svet ubija

O Elison, moje namere su časne…