Otvorena trka za Benediktovog naslednika

Vatikan – Ostavka pape Benedikta Šesnaestog otvorila je vrata njegovim mogućim naslednicima, od konzervativnog kardinala iz Milana preko kandidata iz Gane i više Latinoamerikanaca.

Ali ne računajte na radikalnu promenu kursa Rimokatoličke crkve: Benedikt je imenovao većinu kardinala koji će među sobom izabrati njegovog naslednika, izveštava AP.

Nema izrazitog favorita, iako se poslednjih godina nekolicina vodećih kandidata pominju kao „papabili“ – oni koji imaju kvalitete za papu.

Dakle, da li će se pontifikat vratiti u Italiju posle tri decenije poljskog i nemačkog pape? Ili Latinska Amerika, odakle dolazi 40 odsto od svetske 1,2 milijarde katolika, zaslužuje svog čoveka na čelu crkve?

Da li će se razmatrati mlađi kardinali pošto buduće pape imaju slobodu da podnesu ostavku? Ili će sve ponovo ići iskusnom kardinalu i još jednom „tranzicionom“ papatu?

Više od 110 kardinala sa ispod 80 godina, koji imaju pravo glasa, razmotriće sva ova i druga pitanja kada se sledećeg meseca zatvore u Sikstinsku kapelu da bi odabrali Benediktovog naslednika, konklavi koja će novog papu izabrati verovatno do Uskrsa.

Neki kažu da Benediktova ostavka otvara priliku za okretanje ka Africi ili Latinskoj Americi, gde je katoličanstvo mnogo dinamičnije.

„Evropa danas prolazi kroz period kulturološkog zamora, iscrpljenosti, koji se reflektuje na način na koji se hrišćanstvo živi“, kaže monsinjor Antonio Marto, biskup Fatime u centralnoj Portugaliji. „To ne vidite u Africi ili Latinskoj Americi gde postoje svežina i entuzijazam življenja vere.“

Uprkos tom entuzijazmu, više od polovine onih koji mogu da glasaju u kolegijumu kardinala je iz Evrope, što kontinentu daje prednost iako ne postoji pravilo da kardinali glasaju u skladu sa svojim geografskim blokovima.

Takođe je verovatno da sledeći papa neće radikalno menjati kurs crkve, iako su iznenađenja moguća.

„Imajući u vidu kardinale koje su imenovali pape Jovan Pavle i Benedikt, malo je verovatno da će naredni papa napraviti više radikalnih promena“, kaže jezuitski autor otac Džejms Martin. „S druge strane, papat može da promeni čoveka, a Sveti duh uvek je spreman da iznenadi.“

Nekolicina Italijana uklapa se u prognoze, među njima kardinal Anđelo Skola, nadbiskup Milana. Skola je blizak Benediktu, intelektualno je jak i predvodi najvažniju nadbiskupiju Italije – što nije bez značaja imajući u vidu da Italijani dominiraju kolegijumom kardinala.

Drugi vodeći Italijan je kardinal Đanfranko Ravazi (70), šef vatikanskog ureda za kulturu, još jedan intelektualac koji podjednakom lakoćom, i učestanošću, citira Hegela, Ničea i jevanđelja.

Latinska Amerika nudi više kandidata. „Vreme je za latinoameričkog papu jer Latinska Amerika ima najveći broj hrišćana“, kaže otac Huan Anhel Lopez, predstavnik Katoličke crkve u Hondurasu. Njegov favorit, kardinal Oskar Andres Rodrigez Maradijaga iz Hondurasa smatra se međutim suviše liberalnim da bi ga konzervativni blok izabrao.

Najveće šanse među Latinoamerikancima imaju brazilski kardinal Odilo Pedro Šerer (63), nadbiskup Sao Paula, i argentinski kardinal Leonardo Sandri (69), šef vatikanskog ureda za crkve istočnog rituala.

Kardinal Peter Kodvo Turkson iz Gane jedan je od najistaknutijih afričkih kardinala u Vatikanu, gde predvodi ured za pravdu i mir.

Jedan od mogućih afričkih kandidata za novog papu je i kardinal Robert Sarah iz Gvineje koji je sada predsednik papskog saveta Cor Unum.

Kardinal Antonio Talje, nadbiskup Manile, rastuća je zvezda crkve, ali, sa 56 godina i kardinalskim stažom od samo godinu dana, smatra se suviše mladim.

Severna Amerika ima više kandidata, ali ne daju im se nikakve šanse.