Prevlaka i dalje u rukama „tajne diplomatije”

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Poluostrvo na ulazu u „nevestu Jadrana”, Prevlaka ili rt Oštro, ponovo kreće u nemirne pregovaračke vode, ako ne između Hrvatske i Crne Gore, ono zasigurno jeste između opozicije i crnogorske vlasti. Za sada cela diplomatija ove dve države „uvedena” je u protokol i o razgraničenju javno ćute Podgorica i Zagreb, dok ona „tajna diplomatija” pokušava da spor privede kraju.

Ukoliko se dve države ne dogovore oko razgraničenja, odnosno kome će pripasti poluostrvo Prevlaka, poslednju reč daće međunarodna arbitraža.

Da se nešto događa mimo očiju javnosti sumnjaju i skoro sve opozicione partije, pa je tako juče našoj redakciji poslanik Demokratskog fronta Koča Pavlović dostavio zahtev, koji je uputio Odboru za međunarodne odnose i iseljenike Skupštine Crne Gore, za kontrolnim saslušanjem bivšeg premijera i aktuelnog ministra spoljnih poslova (MSP) Igora Lukšića, zahtevajući da se „javno obelodani platforma tog ministarstva i Vlade Crne Gore oko trajnog razgraničenja sa Republikom Hrvatskom u regionu Prevlake”.

Pavlović podseća da je Protokol o privremenom režimu uz južnu granicu između Hrvatske i SR Jugoslavije, potpisan u decembru 2002. godine, još uvek na snazi, i da je donet „sa namerom da traje 10 godina, a sve do trenutka trajnog razgraničenja Crne Gore i Republike Hrvatske”.

„Na sastanku predsednika vlada i šefova diplomatija, marta 2008. i januara 2009, u okviru zajedničke Mešovite komisije načelno je dogovoren trogodišnji rok tokom kojeg će ekspertske grupe obe strane pripremiti ekspertske materijale koji su potrebni za dijalog i dogovor o konačnom razgraničenju Crne Gore i Hrvatske”, kaže Pavlović. „Po nezvaničnim informacijama, hrvatski ekspertski tim je te materijale pripremio do isteka dogovorenog roka (februar 2012), a o rezultatima rada našeg ekspertskog tima nema nikakvih informacija.”

On kaže da postoji nesporan interes crnogorske javnosti da bude upoznata se pregovaračkom platformom Vlade Crne Gore pre započinjanja pregovora o trajnom razgraničenju sa Hrvatskom i da o tome treba „prelistati” namere ministra.

Dok još uvek zagonetno ćute i Zagreb i Podgorica, u javnosti se pojavljuju tumači međudržavnog spora. Tako je, prilikom nedavne posete Podgorici, direktor Odeljenja za Hrvatsku i Crnu Goru Evropske komisije Dik Langer rekao da je nužno skidanje leda sa „zamrznutog pitanja Prevlake”.

„Hrvatska bi trebalo da do sredine godine reši sve sporne odnose sa susedima”, ocenio je. „I Crnoj Gori, koja je otvorila pristupne pregovore sa Briselom, u interesu je da se reši problem rta.”

Da je u Crnoj Gori to tema o kojoj se najradije ne govori svedoči činjenica da je do sada samo lider Demokratskog fronta Miodrag Lekić javno saopštio da se Prevlaka ne spominje „jer ju je vlast predala Hrvatskoj”. Odmah je reagovao premijer Milo Đukanović, odbacivši takvu tvrdnju kao „netačnu i zlonamernu”.

Poluostrvo Prevlaka je dugo 2.600 metara, široko između 150 i 500 metara, površine stotinu hektara. Ni u vreme NDH, Prevlaka nije pripadala Hrvatskoj, već Italijanima.

Pre dvadeset godina, Prevlaku je napustila JNA, „zaposeli” su je „plavi šlemovi”, a nakon deset godina kada su mirovne snage otputovale, potpisan je Protokol o privremenom režimu na Prevlaci, između SRJ i Hrvatske, koji je na snazi. U tom dokumentu, u njegovom članu 4, stoji da: „Hrvatska privremeno vrši jurisdikciju na kopnenom području jugozapadno od Konfina, a SRJ na kopnenom delu severno od Konfina.”

Pored granice na kopnu, što je lakši deo posla, potrebno je povući i morske granice. Taj posao duboko zadire u interese Crne Gore. Time se određuje u čijim vodama će se kretati brodovi, ko će to dozvoljavati i kako, naplaćivati takse i slično. To područje se označava i kao bogato nalazište prirodnog gasa, moguće i nafte.