Neispunjena očekivanja revolucionara

U susret drugoj godišnjici revolucije protiv Muamera Gadafija, koja se u Libiji obeležava u nedelju, zemlja se i dalje nalazi u stanju vakuuma u koje je dospela svrgavanjem dugogodišnjeg lidera. O Libiji se danas uglavnom govori u kategorijama neispunjenih iščekivanja, a postgadafijevski scenario se najčešće navodi kao jedan od retkih argumenata u korist Bašara el Asada i njegovog ostanka na čelu Sirije.

Posle pada, na Zapadu omraženog pukovnika, Libijci nisu dočekali obećavane blagodeti demokratije, već je nacija potonula ekonomski, politički i bezbednosno. Strah od naoružanih islamističkih grupa koje neometano patroliraju zemljom odavno je prevazišao lokalne okvire.

Upravo zbog bezbednosnih rizika koji navodno prete da ugroze proslavu revolucije, vlada u Tripoliju je odlučila da od juče na četiri dana zatvori granice sa Tunisom i Egiptom. Premijer Ali Zejdan rekao je da će na svim aerodromima, osim u Tripoliju i Bengaziju, biti ukinuti međunarodni letovi.

U vezi sa nedeljnom proslavom, uz koju se istovremeno organizuje i više kontramitinga, oglašavaju se predstavnici najmanje dve „škole mišljenja”.

Jedni predviđaju drugi talas libijske revolucije koju će nezadovoljni narod povesti protiv trenutne vladajuće garniture koja nije ispunila njihova očekivanja. Drugi, pak, razrađuju apokaliptični scenario koji ide toliko daleko da već vidi islamiste kako preuzimaju sve poluge vlasti u Tripoliju.

Magazin „Forin polisi” upozorava da je ipak mogućnost organizovanja bilo kakvog mitinga protiv vlasti već sama po sebi napredak u odnosu na eru Gadafija.

Slaba kontrola granice propusne za šverc oružja, kao i lutajuće milicije koje su odbile da se razoružaju, glavni su bezbednosni problemi na koje su Libiji ukazali zapadni saveznici na sastanku koji je tim povodom organizovan pre dva dana u Parizu. Zemlje koje su otvoreno podržavale Gadafijeve protivnike ukazale su, na konferenciji u francuskom Ministarstvu spoljnih poslova, na povećane rizike zbog nasilja militantnih grupa u okolini Bengazija, gde je ubijen i američki ambasador Džej Kristofer Stivens.

Šef libijske diplomatije Muhamed Abdelaziz je na sastanku priznao da su u zemlji i dalje prisutni „značajni” problemi, ali je odbacio ideju o pomoći stranih trupa pri kontroli granice. Podrška Evropske unije u obuci snaga bezbednosti je dobrodošla, ali dugoročni plan libijskih vlasti jeste da, kako je rekao, sprovedu integraciju bivših boraca u regularne snage reda i mira.

Pitanje koje još čeka na odgovor je i šta se dogodilo sa delom velike količine oružja koju je pukovnik Gadafi galantno kupovao širom sveta. Pojedini izvori tvrde da je deo naoružanja švercerskim kanalima našao put do Egipta, Gaze, Sirije i Malija.

„Njujork tajms” navodi da su militanti protiv kojih je u Maliju intervenisala Francuska bili opremljeni oružjem iz libijskih zaliha, a deo arsenala sa istog mesta je poslužio za opremanje sirijskih pobunjenika.