Softver, pa javnost u radu

To što ne objavljuju ko proizvodi i prodaje nebezbednu hranu pravdaju time što nemaju odgovarajući kompjuterski program za vođenje evidencije.

Zbog čega se u Srbiji javno ne objavljuje ko proizvodi i prodaje nebezbednu hranu? Kada ćete početi s praksom koja je najavljena još pre tri i po godine?

Na sajtu Ministarstva poljoprivrede će se objavljivati podaci o tome, ali kada bude moguće tehnički odgovoriti na zahteve, odnosno kada softver bude omogućio vođenje podataka o svim prethodnim nalazima za svaki objekat.

Za sada posedujemo registar u kom su podaci o proizvođačima, vrstama delatnosti, proizvodnim kapacitetima i kontrolnim veterinarskim brojevima, a u izradi je program koji će omogućiti i upis podataka o službenim kontrolama i nalazima. Tek tada će biti moguće voditi ažuran sajt po ovom pitanju.

Zakon o bezbednosti hrane usvojen je juna 2009. godine, a Srbija još nije dobila agenciju, odnosno savet za bezbednost hrane. Zbog čega?

Postavlja se pitanje da li je Srbiji neophodna agencija za bezbednost hrane kao dodatno opterećenje za poreske obveznike. Treba proceniti obim, procese i probleme proizvodnje, pa tek tada izjaviti da li nam takva agencija treba.

Savet za bezbednost hrane u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane je stručni savet za procenu rizika. U njegov rad treba da se uključe eksperti i naučnici s fakulteta, instituta i drugih visokoobrazovnih, naučnih i specijalističkih institucija.

Naši stručnjaci i zaposleni uključeni su u radne grupe EFSA (Evropske agencija za bezbednost hrane). Nije važno da li se neko telo zove agencija ili stručni savet već da bude u stanju da odgovori na sva pitanja, koristeći savete i saznanja stručnih ljudi i institucija. Neka građani Srbije procene da li nam je potrebna još jedna agencija, a možda da bi se neko politički uposlio ili su nam potrebni stručni kadrovi kojih nema mnogo u ovako maloj zemlji. Taj novac je bolje  usmeriti u jačanje sistema i nadzor nad primenom odredbi propisa iz Higijenskog paketa.

Da li su formirane nacionalne referentne laboratorije i koje su to laboratorije?

Uprava za veterinu službene uzorke šalje u 15 laboratorija. Referentna laboratorija za kontrolu rezidua i državni monitoring je Institut za higijenu i tehnologiju mesa Beograd. Referentna laboratorija je ta koja će da sprovede superanalizu, odnosno čiji je rezultat konačan.

Zakon o bezbednosti hrane daje mogućnost za države koje nisu uspostavile mrežu laboratorija i odredile referentne laboratorije za sve vrste dijagnostičkog ispitivanja da mogu koristiti usluge referentnih laboratorija EU ili drugih međunarodno priznatih referentnih laboratorija. S obzirom na to da je održavanje referentnosti izuzetno skupo, kao i uključivanje u PT međulaboratorijska ispitivanja, veliki broj zemalja za pojedina ispitivanja koristi usluge već uspostavljenih i iskusnih međunarodno priznatih laboratorija.

Uprava za veterinu je ovlastila pojedine laboratorije za referentne u određenim oblastima, odnosno od postojećih ovlašćenih i akreditovanih državnih laboratorija koje čine mrežu veterinarskih laboratorija, da pored ispitivanja za koja su ovlašćena uspostave referentne metode za naročito opasne zarazne bolesti i bezbednost hrane.