Софтвер, па јавност у раду

То што не објављују ко производи и продаје небезбедну храну правдају тиме што немају одговарајући компјутерски програм за вођење евиденције.

Због чега се у Србији јавно не објављује ко производи и продаје небезбедну храну? Када ћете почети с праксом која је најављена још пре три и по године?

На сајту Министарства пољопривреде ће се објављивати подаци о томе, али када буде могуће технички одговорити на захтеве, односно када софтвер буде омогућио вођење података о свим претходним налазима за сваки објекат.

За сада поседујемо регистар у ком су подаци о произвођачима, врстама делатности, производним капацитетима и контролним ветеринарским бројевима, а у изради је програм који ће омогућити и упис података о службеним контролама и налазима. Тек тада ће бити могуће водити ажуран сајт по овом питању.

Закон о безбедности хране усвојен је јуна 2009. године, а Србија још није добила агенцију, односно савет за безбедност хране. Због чега?

Поставља се питање да ли је Србији неопходна агенција за безбедност хране као додатно оптерећење за пореске обвезнике. Треба проценити обим, процесе и проблеме производње, па тек тада изјавити да ли нам таква агенција треба.

Савет за безбедност хране у складу са Законом о безбедности хране је стручни савет за процену ризика. У његов рад треба да се укључе експерти и научници с факултета, института и других високообразовних, научних и специјалистичких институција.

Наши стручњаци и запослени укључени су у радне групе EFSA (Европске агенција за безбедност хране). Није важно да ли се неко тело зове агенција или стручни савет већ да буде у стању да одговори на сва питања, користећи савете и сазнања стручних људи и институција. Нека грађани Србије процене да ли нам је потребна још једна агенција, а можда да би се неко политички упослио или су нам потребни стручни кадрови којих нема много у овако малој земљи. Тај новац је боље  усмерити у јачање система и надзор над применом одредби прописа из Хигијенског пакета.

Да ли су формиране националне референтне лабораторије и које су то лабораторије?

Управа за ветерину службене узорке шаље у 15 лабораторија. Референтна лабораторија за контролу резидуа и државни мониторинг је Институт за хигијену и технологију меса Београд. Референтна лабораторија је та која ће да спроведе суперанализу, односно чији је резултат коначан.

Закон о безбедности хране даје могућност за државе које нису успоставиле мрежу лабораторија и одредиле референтне лабораторије за све врсте дијагностичког испитивања да могу користити услуге референтних лабораторија ЕУ или других међународно признатих референтних лабораторија. С обзиром на то да је одржавање референтности изузетно скупо, као и укључивање у ПТ међулабораторијска испитивања, велики број земаља за поједина испитивања користи услуге већ успостављених и искусних међународно признатих лабораторија.

Управа за ветерину је овластила поједине лабораторије за референтне у одређеним областима, односно од постојећих овлашћених и акредитованих државних лабораторија које чине мрежу ветеринарских лабораторија, да поред испитивања за која су овлашћена успоставе референтне методе за нарочито опасне заразне болести и безбедност хране.