Srbi planiraju povratak

INTERVJU
Potpredsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju i prvi čovek ekonomskog tima za KiM i jug Srbije Nenad Popović za "Politiku" najavljuje da će precizno isplaniran boravak misije Saveta bezbednosti UN biti poznat danas ili sutra. U međuvremenu Udruženja prognanih i nestalih i Srpskog nacionalnog veća najavilo je da će se 26. i 27. aprila na administrativnom prelazu Rudnica, okupiti prognani Srbi koje žele da razgovaraju sa predstavnicima Misije SB. Koordinacioni centar radi na tome da se članovi Misije SB obavezno sretnu sa Srbima u enklavama i na severu Kosova i Metohije, kako bi stekli pravu sliku o situaciji. "Samo u direktnom razgovoru sa Srbima koji su ostali u enklavama, oni mogu da steknu sliku o ispunjenju standarda, odnosno o njihovom neispunjenju. Jer ni jedan jedini nije ispunjen", kaže Popović.

Još nemate zvaničnu potvrdu da će Misija SB UN obići srpske enklave i razgovarati sa prognanim Srbima na administrativnoj granici?

Velika je verovatnoća da hoće. Imamo samo neke nezvanične potvrde, ali mi ćemo do poslednjeg trenutka insistirati i moliti. Siguran sam da će do toga doći.

Koliko očekujete da će biti raseljenih i prognanih Srba i šta će reći članovima Misije?

Kažu da će ih biti blizu 10.000, a preneće da je život tamo svakodnevno ugrožen, što pokazuju slučajevi svih ovih godina, da ne spominjem 17. mart 2004. godine. Kao i da ni jedan jedini počinilac i organizator nije ni uhvaćen niti kažnjen. Koordinacioni centar u potpunosti podržava inicijativu da se organizuje mirno okupljanje na administrativnom prelazu i da normalnim savremenim vidom komuniciranja sa svetom pokažu da standardi nisu ispunjeni i da se od 250.000 raseljenih vratilo manje od jednog procenta.

Mislite li da bi taj razgovor mogao da utiče na njihovu odluku?

Oni nisu doneli nikakvu odluku. Najvažnije je da mi pokrenemo pitanje standarda. I ruski predsednik Putin je pitao koliko se raseljenih lica vratilo u svoje domove. To su pitali i predstavnici Kine. Do ispunjenja standarda nije došlo ni u jednom segmentu: ni u povratku raseljenih lica, radnih mesta,  imovine, a naročito bezbednosti.

Hoće li ova poseta Misije SB biti samo provera poslednjeg redovnog tromesečnog izveštaja Unmika ili, ipak, ozbiljna analiza sprovođenja Rezolucije 1244?

Ova misija i dolazi da analizira ispunjenje standarda po Rezoluciji 1244. Očekujemo da to bude početak masovnog povratka raseljenih u njihove domove i na radna mesta, čime bi počeli da se ispunjavaju standardi. Sa druge strane, to bi trebalo da bude početak novog pregovaračkog procesa koji će se zasnivati na poštovanju Rezolucije 1244 i svih drugih međunarodnih dokumenata.

Pitanje je i da li svi prognani Srbi žele da se vrate u ovakvoj situaciji na Kosovo? Postoji li procena koliki je to broj?

Mi smo u neprekidnim razgovorima sa ljudima koji su interno raseljeni na severu Kosova i Metohije, kao i sa raseljenima na teritoriji Srbije, u najvećem broju, kao i svi ljudi, žele da se vrate u svoje domove i na svoja radna mesta. Trenutno oni žive u veoma teškim uslovima. Kada bi im se omogućili elementarni uslovi, od 80 do 90 procenata bi se sigurno vratilo. Ovo može da bude početak masovnog povratka.

Da li je to sada realno, posle iznošenja Ahtisarijevog plana i insistiranja zapadnih sila, predvođenih SAD, koje se zvanično izjašnjavaju za što brže proglašenje nezavisnost?

Mi se baziramo na Rezoluciji 1244, u kojoj je zapisano da se poštuje integritet i suverenitet Srbije i da svi standardi moraju da budu ispunjeni. Te izjave, koje često čujemo, da mora hitno da se donese rešenje o nezavisnosti jer u protivnom može doći do eskalacije nasilja, potpuna su zamena teza. Žrtve treba da budu još više kažnjene, a zločinci treba da budu nagrađeni. To može da bude kontraproduktivno, ne samo na Kosovu i Metohiji, nego svuda u svetu. Zamislite da svuda ljudi počnu da prete nasiljem ako im se ne ispune zahtevi.

Često boravite na Kosovu i Metohiji, da li ste stekli utisak da su Srbi uplašeni najavama da će uslediti haos ukoliko Kosovo ne dobije nezavisnost?

Naravno da su uplašeni. Oni tamo svakodnevno žive u strahu, a pogotovu sada kada neko govori da nezavisnost treba brzo dati da ne bi došlo do nasilja. Da li ti ljudi koji to govore, možda pozivaju Srbe da treba da se isele? To je kontraproduktivno, situacija treba da se smiri i upozore svi oni koji pozivaju na nasilje da prestanu sa tim. Danas svi konflikti treba da se rešavaju demokratskim, mirnim putem, uz poštovanje međunarodnog prava.

Da li su primetni pokreti vojske, policije, paravojnih grupa?

Mi stalno dobijamo takve informacije, znaju za to i predstavnici Unmika. Pogotovo u Metohiji, ali i na celoj teritoriji, pojavljuju se grupe u crnim uniformama, sa maskama, koje zaustavljaju vozila i pretresaju ih. Ne znam zašto neki zatvaraju oči pred tim, jer to može da eskalira u veliku agresiju. Ipak se nadamo da će pripadnici Kfora i Unmik policije voditi računa o tome i ispuniti ono što im je rezolucijom dato u zadatak.

Verujete da hoće?

Pa, moramo da verujemo.

Pre neki dan se pojavila vest američke agencije Asošijeted pres, da su Rusi, navodno, savetovali Beogradu da prebaci oko 200 vojnika i policajaca na severni deo Kosova? Da li vam to liči na spinovanje ili realnost?

Nisam čuo tu informaciju. Znam samo da će svi zvanični organi Republike Srbije uvek da poštuju Rezoluciju 1244 i da sve rade isključivo u saradnji sa međunarodnom zajednicom, bazirajući sva svoja dejstva na Povelji, međunarodnom pravu. I, naravno, u bliskom kontaktu sa svim velikim silama u svetu.

Rezolucija 1244 predviđa da se na Kosovo i Metohiju vrati nešto manje od 1000 policajaca.

U pravu ste. Pošto je i to jedan od standarda koji treba da budu ispunjeni, i o njemu treba da se razgovara demokratskim putem.

Kako se među kosovskometohijskim Srbima tumači raskol u kabinetu predsednika Tadića posle ostavke koordinatora Leona Kojena? Izaziva li to sumnje u jedinstvenu politiku pregovaračkog tima i u poteze koji se vuku iz predsednikovog kabineta?

Bilo koji potez u Vladi ili u odnosima između kabineta, naravno,  nailazi dole na odjek. Svi Srbi na Kosovu i Metohiji su svesni ozbiljnosti situacije i sigurni su da će i predsednik i premijer rešiti bilo koji pokušaj da se destabilizuje situacija. Mislim da je sada najvažnije da se priča o povratku raseljenih lica i ispunjenju standarda.

Ali šta ako se, s druge strane, razgovara o rešenjima koja nisu deo platforme pregovaračkog tima, na primer o podeli ili nekim drugim rešenjima?

Ja nisam za podelu. Postoji jasna platforma Skupštine i Ustav, tako da mislim da o tome nema nikakvog razgovora. Svi na Kosovu i Metohiji veruju potpuno u Ustav i platformu Skupštine, i sigurni su da do toga neće doći.

--------------------------------------------------------------------------

U Prištini živi samo 50 Srba

U Prištini je živelo 40.000 Srba, danas ih ima 50. U Prizrenu je živelo 10.000 Srba, danas ih ima 20 ili 30. U Peći je živelo 10.000–12.000, danas ih ima 20. Srbi su proterani, ne samo iz sela, nego iz svih gradova. Svi njihovi stanovi su uzurpirani, spaljeni. Zamislite da u 21. veku u Evropi pripadnici jednog naroda moraju da objašnjavaju da su obespravljeni, da su im oteti domovi i radna mesta i da nemaju pravo na bezbedan život.