Katastrofe koje smo preživeli

„Istrebiti dinosauruse” danas je metaforični poklič kojim se poziva na prevazilaženje zastarelih pojava i društvenu evoluciju. Ali, kada je asteroid prečnika 180 kilometara tresnuo u meksičko poluostrvo Jukatan, pre oko 65 miliona godina, nisu stradali jedino dinosaurusi, već i 75 odsto svih vrsta na Zemlji. Globalne vatrene oluje, megacunamije, infracrvenu radijaciju, kisele kiše i zamračenje Sunca malo šta je moglo da preživi. Bez fotosinteze, nestajale su biljke, sa njima i biljojedi, naposletku i oni koji su se njima hranili – mesožderi. Opstali su svaštojedi i strvinari. Evolucija je nastupila jer su preživeli morali da se prilagode i formiraju vrste i lestvicu ishrane koji istrajavaju do danas.

Jedino oko tog udara asteroida u Zemlju gotovo svi naučnici slažu se da je doveo do masovnog izumiranja. Neki stručnjaci veruju da je to bio tek jedan od faktora koji su istrebili populaciju planete i da bi posledice bile kudikamo blaže da nije bilo vulkanskih erupcija i klimatskih promena.

Od ostalih teorija, najprihvaćenija je ona prema kojoj je, pre oko 250 miliona godina, direktan pogodak ogromnog asteroida u našu planetu istrebio 95 procenata svih morskih vrsta. Nagađa se i da se nebesko telo prečnika tri stotine metara zarilo u Karpentarijski zaliv severno od Australije, 536. godine nove ere, oslobađujući energiju ravnu detonaciji hiljadu nuklearnih bombi. Vizantijski zapisi iz tog vremena navode kako je Sunce izgubilo snagu a zemlja jedva da je rađala, u kineskim tekstovima se vajkaju zbog snega koji je pao usred leta. Posledice u tako širokim razmerama bile bi i veće, kaže ta teorija, da asteroid nije završio u okeanu.

U okean – Indijski, kraj Madagaskara – asteroid je udario, prema još jednoj pretpostavci, i oko 4800. ili 2800. godine pre nove ere. U poređenju s tim, drmanje Zemlje koje je izazvao tresak pored Australije bilo je poput letnjeg povetarca. Neki veruju da je ta katastrofa, pre nego izlivanje Tigra i Eufrata, potka legende o potopu i da je prvi sudnji dan zbilja stigao s nebesa.

Prvi asteroid na Zemlji otkriven je 1801. godine. Ni njegov ni svi potonji udari nisu izazvali razaranja, barem ne u ljudskim naseobinama. Zato je asteroid koji je 1908. godine eksplodirao nad Sibirom, u Tunguskoj oblasti, zbrisao 80 miliona stabala. Pretpostavlja se da je to telo bilo promera petnaest do trideset metara i da ga je prolazak kroz atmosferu razneo na visini od pet do petnaest kilometara, što pokazuje da asteroid i ne mora udariti u površinu Zemlje da bi bio razoran. Da je taj „posetilac iz svemira” stigao, na primer, nekoliko časova kasnije, mogao je da sa zemljom sravni i neki grad.

V. V.