Катастрофе које смо преживели

„Истребити диносаурусе” данас је метафорични поклич којим се позива на превазилажење застарелих појава и друштвену еволуцију. Али, када је астероид пречника 180 километара треснуо у мексичко полуострво Јукатан, пре око 65 милиона година, нису страдали једино диносауруси, већ и 75 одсто свих врста на Земљи. Глобалне ватрене олује, мегацунамије, инфрацрвену радијацију, киселе кише и замрачење Сунца мало шта је могло да преживи. Без фотосинтезе, нестајале су биљке, са њима и биљоједи, напослетку и они који су се њима хранили – месождери. Опстали су сваштоједи и стрвинари. Еволуција је наступила јер су преживели морали да се прилагоде и формирају врсте и лествицу исхране који истрајавају до данас.

Једино око тог удара астероида у Земљу готово сви научници слажу се да је довео до масовног изумирања. Неки стручњаци верују да је то био тек један од фактора који су истребили популацију планете и да би последице биле кудикамо блаже да није било вулканских ерупција и климатских промена.

Од осталих теорија, најприхваћенија је она према којој је, пре око 250 милиона година, директан погодак огромног астероида у нашу планету истребио 95 процената свих морских врста. Нагађа се и да се небеско тело пречника три стотине метара зарило у Карпентаријски залив северно од Аустралије, 536. године нове ере, ослобађујући енергију равну детонацији хиљаду нуклеарних бомби. Византијски записи из тог времена наводе како је Сунце изгубило снагу а земља једва да је рађала, у кинеским текстовима се вајкају због снега који је пао усред лета. Последице у тако широким размерама биле би и веће, каже та теорија, да астероид није завршио у океану.

У океан – Индијски, крај Мадагаскара – астероид је ударио, према још једној претпоставци, и око 4800. или 2800. године пре нове ере. У поређењу с тим, дрмање Земље које је изазвао тресак поред Аустралије било је попут летњег поветарца. Неки верују да је та катастрофа, пре него изливање Тигра и Еуфрата, потка легенде о потопу и да је први судњи дан збиља стигао с небеса.

Први астероид на Земљи откривен је 1801. године. Ни његов ни сви потоњи удари нису изазвали разарања, барем не у људским насеобинама. Зато је астероид који је 1908. године експлодирао над Сибиром, у Тунгуској области, збрисао 80 милиона стабала. Претпоставља се да је то тело било промера петнаест до тридесет метара и да га је пролазак кроз атмосферу разнео на висини од пет до петнаест километара, што показује да астероид и не мора ударити у површину Земље да би био разоран. Да је тај „посетилац из свемира” стигао, на пример, неколико часова касније, могао је да са земљом сравни и неки град.

В. В.