Prizemljeni avioni F-35

Pentagon je saopštio da je zbog problema na kućištu motora na avionima tipa F-35 do daljega prizemljena cela flota ovih supermodernih aparata. Dakle, dve godine pošto su prvi F-35A ušli u sastav vazduhoplovnih snaga SAD u bazi „Eglin” i tri meseca pošto je prvi F-35B sleteo u vazduhoplovnu bazu mornaričke pešadije u Jumi, kao prvi lovac pete generacije u 121. višenamenskoj lovačko-bombarderskoj eskadrili korpusa mornaričke pešadije SAD, svi avioni ovog tipa privremeno su na zemlji. Palubna verzija tog aviona, F-35C, poletela je prvi putu junu 2010. godine.  

U avgustu 2010. kompanija „Lokid“ zaustavila je proizvodnju F-35 zbog problema s krilima aparata. U martu 2011. godine prizemljeni su svi avioni tog tipa jer je curilo ulje iz generatora. Novo, preventivno prizemljenje flote F-35 bilo je od 3. do 18. avgusta 2011. zbog kvarova na elektronici aparata.

Budući da F-35 ima i STOVL karakteristike, skraćeni uzlet, odnosno vertikalno sletanje, naslednik je čuvenog „heriera“, motori ovoga aviona bili su problem od samog početka tog projekta, koji je američke poreske obveznike do sada koštao oko 400 milijardi dolara. Naime, motor F135 razvijan je, od projekta do operativne upotrebe, punih 30 godina. Koncept aviona i motora patentirao je „Lokidov” vođa Pol Bevilakva. Motor ja zapravo hibrid motora „prat vitni“ F119, s aviona F-22, i F100-229, s aviona F-16 i F-15E. Tako je nastao F135 kao dvoosni, trostepeni, turboventilatorski motor sa šestostepenim kompresorom. Tri verzije aviona F-35 imaju u biti iste motore F135-PW-100 i F135-PW-400-600 za konvencionalnu i palubnu verziju aparata. Verzija aviona za mornaričku pešadiju ima „lokid-martinov“ patentirani „rols-rojs“ sistem za vertikalno poletanje.

U svakom slučaju, motor aviona F-35 je do sada najkomplikovaniji i najraznovrsniji motor ugrađen u borbene avione zapadne proizvodnje. Zato i nije čudno da dolazi do kvarova u fazi „dečijih bolesti“.