Prvi nacionalni dan knjige

Povodom Nacionalnog dana knjige i Dana Narodne biblioteke, predsednik Srbije Tomislav Nikolić danas će u ovoj ustanovi svečano pustiti u rad prvi komplet kompakt-polica za čuvanje knjiga. Danas će, takođe, biti uručena i nagrada za najbolju među najčitanijim knjigama u mreži javnih biblioteka Srbije. Dejan Ristić, v. d. upravnika biblioteke, naglašava da uspostavljanje Nacionalnog dana knjige svedoči i o svesti političke elite u našoj zemlji, o potrebi pružanja sistemske i organizovane podrške ustanovama nadležnim za zaštitu kulturne baštine.

Srbija je jedna od retkih zemalja koja do sada nije imala Nacionalni dan knjige. Prvoustanovljeni dan posvećen je Crnjanskom...

Prošle godine smo Vladi Srbije uputili inicijativu da se 28. februar, dan kada je 1832. u Beogradu osnovana Narodna biblioteka Srbije, proglasi za Nacionalni dan knjige. Narodna biblioteka Srbije je među najznačajnijim i najstarijim ustanovama kulture u republici, ali i najveća nacionalna biblioteka u ovom delu Evrope. Istovremeno, ona čuva i najdragoceniju zbirku pokretne kulturne baštine u ovom delu Starog kontinenta. Novouspostavljeni dan knjige ove godine posvećen je stvaralaštvu Miloša Crnjanskog, čiju ćemo 120. godišnjicu rođenja obeležiti 26. oktobra. Želja nam je da svaki naredni nacionalni dan knjige bude posvećen jednom od naših velikana pisane reči. Biblioteka će tokom 2013. reprezentativnim izložbama obeležiti i 20 godina smrti Desanke Maksimović (izložba je već otvorena i traje do kraja marta), kao i dva veka od rođenja Njegoša.

Šta čini građu nove digitalne biblioteke koju ćete predstaviti na Dan biblioteke, kao i  veb-strane „Prvi svetski rat”?

Digitalizacijom kulturne baštine postiže se zaštita kulturnog nasleđa koje je znatno dostupnije velikom broju korisnika pomoću digitalnih zbirki. „Digitalna Narodna biblioteka Srbije” predstavlja rezultat rada mnogobrojnih stručnjaka NBS i naših spoljnih saradnika tokom čitavog niza godina, a novu virtuelnu zbirku (www.digitalna.nb.rs) tehnički su pomogli stručnjaci Matematičkog instituta SANU. Istovremeno, NBS je uključena u najveći evropski projekat posvećen nastupajućoj stogodišnjici Prvog svetskog rata – „Evropeana kolekcije 1914–1918.” U projektu učestvuje 12 ustanova iz devet evropskih država, od kojih osam iz Evropske unije i NBS koja predstavlja jedinu državu izvan EU. Cilj je da se do početka leta 2014. oformi virtuelna zbirka artefakata o Prvom svetskom ratu. U realizaciju su uključeni stručnjaci i ustanove iz Srbije i Republike Srpske, a projekat će biti krunisan i izložbom 28. juna 2014. u našoj biblioteci. Naš veb-portal posvećen Prvom svetskom ratu nalazi se na adresi www.velikirat.nb.rs

Od kakvog je značaja prvi komplet kompakt-polica koji ste nabavili i koliko je još kompleta potrebno? 

Nedovoljno je poznato da je NBS jedina depozitna biblioteka u zemlji i najveća nacionalna biblioteka u regionu. Dužina naših stabilnih polica za knjige iznosi više od 85 kilometara. Naši depoi prostiru se na 16.000 kvadrata, i najveći su u ovom delu Evrope. Kompakt-police postavljaju se na specijalne šine i štede prostor za više od 50 odsto. Jedan komplet polica, dužine oko pola kilometra, košta oko 40.000 evra, a nama treba 190 kompleta. Osim podrške države, koju imamo, za dalju kupovinu očekujemo saradnju sa firmama, fondacijama i pojedincima. Kada je u pitanju rekonstrukcija našeg trezora, za to su Ministarstvo kulture i informisanja i Narodna biblioteka izdvojili 10,5 miliona dinara. Trezor će biti opremljen po najsavremenijim standardima: temperatura u rasponu od 18 do 20 stepeni, vlažnost vazduha od 40 do 60 odsto, hladno, belo svetlo jačine do 50 luksa, kao i protivpožarni i protivprovalni sistem.

Od donacija Ambasade SAD nedavno ste kupili 17 najsavremenijih uređaja za restauraciju i konzervaciju…

Novi uređaji omogućiće sveobuhvatniju zaštitu naših fondova, baštine koja se čuva u drugim ustanova u Srbiji, ali i u institucijama i udruženjima Srba u inostranstvu. Naše Odeljenje za zaštitu, restauraciju i konzervaciju predstavlja najopremljeniji centar takve vrste u regionu. Takođe, trudimo se da našim stručnjacima omogućimo stalno usavršavanje u zemlji i inostranstvu.

Dokle se stiglo sa predlogom da se sagradi zgrada Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu?

Kao što je poznato, do šestog aprila 1941. Narodna biblioteka Srbije nalazila se u zdanju na Kosančićevom vencu, koje je toga dana potpuno uništeno nacističkim bombardovanjem Beograda. Nažalost, od tada do danas skoro ništa nije učinjeno da se taj lokalitet vrati svojoj staroj nameni. Naš cilj jeste da se tu realizuje uređenje lokaliteta i izgradnja odgovarajućeg zdanja koje bi imalo memorijalnu, ali i upotrebnu funkciju, gde bi se realizovali programi iz kulture, naučne i umetničke aktivnosti. Verujemo da su se stekli svi uslovi da se konačno krene sa uređenjem lokaliteta kako bi se Narodna biblioteka, makar simbolično, jednim svojim delom vratila na Kosančićev venac.

Da li će dvorska biblioteka Karađorđevića i Obrenovića, čiji je deo završio na ulici, biti proglašena za kulturno dobro?

Deo dvorske biblioteke, koji je biblioteci poveren na čuvanje još 1946. godine, u procesu je objedinjavanja budući da se nalazi u većem broju zbirki. Naime, kako od prvog septembra 2012. obavljamo reviziju fonda, istovremeno lociramo svaki primerak dvorske biblioteke koja će, po okončanju revizije, biti proglašena za kulturno dobro. To je mukotrpan posao, ali mi smo rešeni da ga u potpunosti realizujemo i tako zaštitimo ovu dragocenu bibliotečku celinu.

Danas će prvi put biti izložen testament Svetog Petra Cetinjskog, a videli smo i Teslino pismo Zmaju. Da li će to biti praksa?

Narodne biblioteka Srbije, sa oko šest miliona bibliotečkih jedinica iz razdoblja od 11. do 21. veka, zaista predstavlja izuzetnu zbirku pokretne kulturne baštine. Zahvaljujući gradu Beogradu, koji je prošle godine Narodnoj biblioteci poklonio specijalnu komoru za izlaganje dragocene građe, mi svakog meseca predstavljamo javnosti nešto od blaga koje čuvamo. U januaru je to bio rukopis dela „Glava opsidijana” poznatog francuskog pisca Andre Malroa, tokom februara to je pismo Nikole Tesle Jovanu Jovanoviću Zmaju, a od 28. februara to će, ekskluzivno, biti testament Svetog Petra Cetinjskog.