Nema para, nema premijera

Šta nam repriza „Boljeg života” u udarnom terminu i „Pozorišta u kući” u jutarnjem terminu na Radio-televiziji Srbiji (RTS) govori o ekonomskoj i kreativnoj realnosti domaće televizije i posebno javnog servisa?

Da li nedostaje para ili ideja?

Šta god da je, taj nedostatak preveden u serijski program RTS-a, prema podacima Republičke radiodifuzne agencije (RRA), 2011. godine izgledao je ovako: premijere (domaće i strane) zastupljene su sa 29,89 odsto, a reprize sa 69,95 odsto. Otkad postoji elektronsko merenje gledanosti u Srbiji, odnosno od 2002, kažu u Agenciji za praćenje rejtinga „Nilsen”, serije „Bolji život” i „Srećni ljudi” reprizirane su šest puta, a „Porodično blago” pet puta.

Veliki broj gledalaca na „Fejsbuku” i „Tviteru” žestoko kritikuje to što im u osam uveče u kuću ponovo ulaze Popadići, kao što i ismevaju ranija višestruka druženja sa Gavrilovićima i previđaju sve buduće susrete sa Golubovićima.

Stručna javnost smatra da nema novih serija zato što nema novca za njihovu produkciju, mada i ističe da bi termin posle drugog Dnevnika mogao da se popuni i drugačijim, ne nužno humorističkim sadržajem.

Direktor RTS-a Aleksandar Tijanić objasnio je nedavno da na ovoj televiziji nema novih serija jer jedna epizoda serije od 55 minuta košta javni servis od 80 do 100 hiljada evra. I reditelj Stanko Crnobrnja smatra da iza ponavljanja serija stoje pre svega finansijski razlozi.

– Novih serija nema zbog nedostatka para. I strane televizije pribegavaju reprizama. One koje imaju malo više para manje repriziraju i obratno – kaže Crnobrnja.

Međutim, ako već nema para da se pruži prilika mladim scenaristima, rediteljima i dramaturzima, da li bi ovaj termin mogao da se popuni i nečim drugim osim serijama kao što je „Selo gori, a baba se češlja”?

– Naravno da može, pre svega direktnim prenosima ili studijskim emisijama – dodaje naš sagovornik.

I najpopularnije američke serije producirane su tako što se računalo na njihove reprize na različitim televizijama.

Poznata je anegdota da se uvek negde na svetu reprizira jedna od epizoda stare serije „Ja volim Lusi”. Prema nekim izvorima, to je prva serija koja je počela da se reprizira, a danas u one koje se najviše ponavljaju spadaju: „Seks i grad”, „Prijatelji”, „Sajnfeld”, „Očajne domaćice” i „Svi vole Rejmonda”.

I domaći kanali su iznova i iznova puštali neke od ovih naslova. RTS najviše reprizira sopstvene serije, ali neretko poseže i za reprizom strane serijske produkcije (16,02 odsto prema pomenutom izveštaju RRA, jer još nema podataka za prošlu godinu). Tviteraši i blogeraši isfrustrirani prizemnim humorom u izvesnoj domaćoj produkciji pitaju zašto, ako već mora da reprizira, RTS ne ponovi nešto od najboljeg svetskog programa. TV kritičarka Branka Otašević podseća da i u domaćoj produkciji ima kvalitetnog sadržaja iz prošlosti, kao što su „Sivi dom” i „Otpisani”, koje bi se mogle puštati umesto favorizovanog programa.

– Bilo bi važno da mlada generacija pogleda TV drame nastale na osnovu Nušićevih dela, jer ona manje ide u pozorište i manje čita knjige, a Nušić je klasika – primećuje naša sagovornica.

Tako reprize osim brojnih mana imaju i tu vrlinu da mlade gledaoce upoznaju sa TV blagom. Međutim, Branka Otašević ističe da oslanjanje na reprize znači i manje posla za neafirmisane autore.

– Treba snimati nove serije zbog publike, obrade savremenih tema i davanja prilike mlađim autorima, jer je televizija za pisce, reditelje i glumce veliki kreativni prostor.

Naša sagovornica podseća da su se i neki dosad nepoznati autori i TV radnici pokazali u serijama koje su relativno nedavno snimljene po delima Mirjane Jakovljević ili Gordane Kuić. Inače, serijski program činio je 2,72 odsto ukupnog programa u sopstvenoj produkciji RTS-a 2011.

Onlajn sajtovi za gledanje serija i filmova, na primer, „Hulu”, u velikoj meri su obesmislili TV reprize američkih serija, jer korisnicima omogućavaju da uživaju u filmskom i serijskom programu kad god to njima odgovara nezavisno od TV šeme. Ali, televizije još imaju TV šemu, pa za njih ostaje pitanje: Kada nema bolje i novije serije, šta pustiti?

– Ako nema uslova za snimanje kvalitetnog programa, bolje je ponavljati stare domaće serije nego puniti program jeftinim, lošim serijama – zaključuje Branka Otašević.

-----------------------------------------------------------------------

Nije svaka repriza isto gledana

Prema podacima „Nilsena”, serija „Bolji život” najgledanija je bila prilikom treće reprize (2006–2007), sa rejtingom od 17,7 odsto populacije Srbije. Njena mlađa sestra – serija „Srećni ljudi” najveći rejting, od 20,2 odsto, zabeležila je tokom prve reprize 2003. „Porodično blago” je najviše odskočilo drugom reprizom (2005–2006), a rejting je bio 20 odsto.