Zakon o rudarstvu lišava opštine uticaja

Sva istraživanja i eksploataciju mineralnih sirovina od strateškog značaja država je stavila pod svoju kontrolu. Uslove je pooštrila tako što je investitore obavezala da uđu u strateško partnerstvo sa republikom, a lokalnim samoupravama oduzela moć odlučivanja i ubiranja prihoda od mineralnih sirovina na svojoj teritoriji. Ove novine predviđene Nacrtom zakona o geološkim istraživanjima i rudarstvu kritikovali su investitori, stručna javnost i predstavnici opština.

Uprkos spekulacijama da će zakon biti povučen iz procedure u kabinetu Milana Bačevića, ministra prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, „Politici” je rečeno da o tome nema govora. Uvažiće primedbe i sugestije koje su se uglavnom odnosile na strateško partnerstvo, pojedine garancije i naknade. Uneće ih, kako kažu, u tekst konačne verzije zakona i za sedam dana treba da bude predstavljen javnosti.

Investitori su zamerili da bi novi zakon destimulativno uticao na dalja ulaganja u rudarski sektor, jer nije precizno definisan odnos ulagača i države. Smatraju dase unapred mora znati ko koliko ulaže, kako bi sigurnije poslovali i mogli da vrate uložena sredstva.

Tomislav Šubaranović, državni sekretar u ovom ministarstvu, najavljuje da će član 11, koji se na to odnosi biti promenjen.

– Ne mogu tačno da kažem kako će glasiti, jer je u fazi pripreme. Novim Nacrtom zakona o geološkim istraživanjima i rudarstvu dosta će se izaći u susret investitorima i njihov položaj biće poboljšan – obećava Šubaranović.

I dok izlazi u susret investitorima, država oduzima nadležnosti opštinama. Dragan Jovanović, predsednik opštine Topola upozorava da će lokalne samouprave izgubiti moć odlučivanja kao i prihod od naknada.

– Niko nas ništa neće pitati oko eksploatacija kamena na planini Venčac i mineralne vode „knjaz Miloš”. Sav novac od naknada slivaće se u republičku kasu, a nama će ostati višak zaposlenih koji su izdavali saglasnosti i dozvole. Ako investitor bude želeo da podigne fabriku za preradu nikla na našoj teritoriji nećemo odlučivati gde će biti postavljena niti koliku površinu će zauzeti – tvrdi Jovanović.

 Sa druge strane, Šubaranović podseća da su prema trenutno važećem zakonu lokalne samouprave imale obavezu da izdaju odobrenja za izvođenje primenjenih geoloških istraživanja, eksploataciju, izvođenje rudarskih radova i geološku i rudarsku inspekciju.

Od 123 lokalne samouprave, samo devet opština je potvrdilo da će preuzeti te poslove. Ostale su ih, kako tvrdi, vraćale Ministarstvu prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja.

– To je jedini razlog zašto će u predlogu novog nacrta zakona o geološkim istraživanjima biti predloženo da lokalne samouprave ne obavljaju navedene poslove. Međutim, i dalje ostaje da je uz zahtev za odobrenje za eksploataciono polje, odnosno eksploataciju svakako potreban akt opštinskog organa nadležnog za urbanizam. Takođe i odbrana Studije o proceni uticaja eksploatacije na životnu sredinu ostaje javna u opštinama u kojima se ležište nalazi – tvrdi Šubaranović i dodaje da je to predloženo samo u cilju efikasnijeg i bržeg rešavanja predmeta.

On naglašava da naknade za geološka istraživanja i naknade za korišćenje mineralnih sirovina neće biti predmet ovog nacrta zakona, već će se nalaziti u zakonu o naknadama.

Stručna javnost je digla glas protiv određivanja rudne rente i težnje da se određuju jednom godišnje, kako je predviđeno prvobitnom verzijom zakona.

U Privrednoj komori Srbije naglašavaju da rudna renta mora da bude selektivna i da zavisi od vrste mineralne sirovine. Neophodno je, kako kažu, predvideti da skala rudne rente bude progresivna i funkcionalno zavisna od sigurnosti i visine ulaganja.

Međutim, državni sekretar u Ministarstvu prirodnih resursa i rudarstva kaže da „neće biti iznenadnog povećanja naknada za korišćenje mineralnih sirovina, tako da kompanije i investitori neće biti ugroženi”.

– Zakonom se definišu osnovica i gornja granica za određivanje visine naknade za korišćenje mineralnih sirovina, takozvane rudne rente. Pri donošenju akta vlade kojim će se utvrditi visina naknada, uzeće se u obzir i uticaj rudnih renti na poslovanje kompanija iz tih oblasti, kao i cene na tržištu Srbije ili na odgovarajućem referentnom svetskom tržištu – navodi državni sekretar.