Kukuruz iz Srbije uzbunio Nemce

Hanover – Pokrajinska vlada Donje Saksonije juče je zaustavila isporuku srpskog kukuruza poljoprivrednicima iz silosa i naložila vanredne kontrole na ukupno 3.560 farmi u matičnoj pokrajini, kao i na 14 poljoprivrednih dobara u pokrajini Severna Rajna – Vestfalija koji ovaj kukuruz koriste za dodatnu ishranu stoke i živine. Jučerašnjim kontrolama uvezenog srpskog kukuruza ustanovljeno je prisustvo aflatoksina tipa B-1, a prema nalazima komisije njegova koncentracija znatno premašuje dozvoljenu granicu.

Kontrole u dve pokrajine sprovode se od juče ujutru, a trebalo bi da budu proširene i na pokrajine Saksonija-Anhalt, Brandenburg, Šlezvig-Holštajn, Meklenburg – Prednja Pomeranija i Saksonija. Kontrole je najavila i susedna Holandija, s obzirom na to da se tamošnji farmeri takođe snabdevaju iz nemačkih silosa sa severa.

Prema nalazima nemačke kontrolne komisije, koncentracija aflatoksina B-1 u srpskom kukuruzu iznosi 0,204 miligrama po kilogramu. Ta vrednost je dvanaestostruko viša od one koja je dozvoljena u Nemačkoj, gde iznosi 0,02 miligrama po kilogramu. Istovremeno, koncentracija ovog karcinogenog gljivičnog otrova višestruko premašuje granice tolerancije koje preporučuje Brisel – 0,05 miligrama/kg.

„Do otkrića se došlo prilikom rutinske kontrole sirovog mleka koje se sakuplja sa stočarskih farmi“, izjavio je za „Politiku“ Aleksander Remel, šef kabineta pokrajinskog ministra poljoprivrede Donje Saksonije. Po njegovim rečima, u mleku je ustanovljena koncentracija aflatoksina M-1 od 0,057 mikrograma po kilogramu, znatno više od granice tolerancije koja je određena u Nemačkoj – maksimalno 0,02 mikrograma po kilogramu.

Prateći „trag kontaminacije“, inspektori Ministarstva poljoprivrede došli su do srpskog kuruza. Od ukupno 45.000 tona koliko je istovareno u luci Brake, na reci Vezer, nedaleko od Bremena, blokirano je 25.000 tona uskladištenih u silosima stočne hrane u poljoprivrednim centrima, kao i 10.000 tona kukuruza koji se još nalazi u lučkim silosima. Međutim, 10.000 tona je u međuvremeno isporučeno malim farmerima i poljoprivrednim dobrima – najviše u Donjoj Saksoniji, a manjim delom i stočarima u nemačkim pokrajinama, od Baltika na severu zemlje do češke granice na jugu.

Posle blokade isporuke celokupnih zaliha srpskog kukuruza, povedene su rasprave – koliki je udeo kontaminiranog kukuruza u pomenutih 45.000 tona. Bernhard Krisken, poslovođa Nemačkog udruženja proizvođača i trgovaca stočnom hranom, tvrdi da je „zabrinjavajuća koncentracija aflatoksina B-1“ ustanovljena u 50 do 60 od ukupno 200 kukuruznih proba i da je nadležno ministarstvo podiglo uzbunu većih razmera nego što je opravdano.

U ministarstvu zdravlja i poljoprivrede u Hanoveru, međutim, ističe se da su kontrole bile detaljne i da su odgovorno sprovedene, što se ogleda i u činjenici da je dat znak za uzbunu nedelju dana posle otkrića prisustva aflatoksina u srpskom kukuruzu: „Do prvih rezultata smo došli još 22. februara, ali se sa saopštenjem javnosti čekalo do 1. marta, sve dok nije sa apsolutnom sigurnošću utvrđeno da je ovde reč o masovnoj kontaminaciji“, rekla je „Politici“ Suzana Rajman iz biroa za odnose sa javnošću u nadležnom ministarstvu Donje Saksonije.

U saopštenju za javnost iz pokrajinskog ministarstva za ishranu, poljoprivredu i zaštitu potrošača u Donjoj Saksoniji ističe se da će kontaminirano mleko biti uništeno, isporuka kukuruza zaraženog aflatoksinom blokirana, ali da vanredne mere ne bi trebalo da posluže kao povod za masovno klanje kontaminiranih goveda i drugih životinja koja su hranjena ovim kukuruzom. 

„Prema rezultatima preliminarnih analiza, pre svega ne bi trebalo očekivati trajno opterećenje muskulature zaraženih goveda iznad dozvoljenih granica, što bi dovelo do trajne neupotrebljivosti njihovog mesa i mleka, odnosno živine i živinskog mesa... Drugim rečima, visoka koncentracija aflatoksina u životinjskoj hrani mogla bi da ugrozi pojedina grla (goveda) i pernatu živinu, ali ne i ljude koji jedu njihovo meso i piju mleko.“

Ministarstvo je, ipak, naložilo dodatnu „meru predostrožnosti“. Sva goveda koja su hranjena srpskim kukuruzom – ne samo ona u čijem je mleku ustanovljena viša koncentracija aflatoksina od dozvoljene – biće podvrgnuta jednonedeljnoj „dekontaminaciji“ (ishrana koja prečišćava organizam) i u tom vremenu njihovo mleko neće biti prevođeno u lanac ljudske ishrane. Ponovno korišćenje mleka, naravno, biće dozvoljeno tek posle nedelje „karantina“ i potonje, dodatne analize. Kakva sudbina očekuje svinje i piliće – nije saopšteno.

M. Kazimirović