Ponuda Brisela: severu specijalni status, Srbiji datum?

BEOGRAD/BRISEL – Državnom vrhu Srbije večeras će u razgovoru sa šeficom evropske diplomatije Kertrin Ešton u Briselu biti ponuđeno najviše što Srbija trenutno može da dobije, a to su određene institucije vlasti na severu Kosova i Metohije i neka vrsta specijalnog statusa za tu oblast, a prihvatanje te ponude otvorilo bi put za dobijanje datuma, saznaje Tanjug.

Izvor Tanjuga upućen u pregovarački proces navodi da, ukoliko to što Brisel ponudi bude prihvatljivo za Beograd, Ešton bi u izveštaju sa kojim 16. aprila izlazi pred Savet ministara preporučila da se Srbiji odredi datum za otpočinjanje pregovora o članstvu u EU.

Pored pitanja zajednice srpskih opština, tema razgovora večeras će biti i približavanje stavova Beograda i Prištine o implementiranju dosadašnjih dogovora, ali će predstavnici EU tražiti i jasne garancije za njihovu primenu.

Ostaje, navodi izvor Tanjuga, da Eštonova 14. marta u Prištini pokuša da utiče na kosovske pregovarače da „smanje apetite”.

Pri tome, navodi izvor, ceo taj posao mora biti završen do 6. aprila, kako bi Ešton mogla da pripremi svoj izveštaj za Savet ministara.

On, takođe, napominje da bi odbijanje Beograda značajno udaljilo zemlju od namere da dobije datum za otpočinjanje pregovora.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić danas je uoči važnog sastanka u Briselu izrazio bojazan, odnosno svoju pretpostavku, da bi Srbiji mogao biti ponuđen „papir” čiji je nacrt on video i za koji ističe da je neprihvatljiv, ako ne bude izmenjen, a reč je o nacrtu prava koja bi imala srpska zajednica u okviru prištinske administaracije.

Kako navodi izvor Tanjuga, papir o kojem se govori u medijima, dokument je o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, o njemu sigurno neće biti reči danas u Briselu, a u medijima se, kako kaže, nenadano našao, mada je prvom potpredsedniku Aleksandaru Vučiću bio predočen prilikom boravka u Berlinu.

Razgovor na tu temu, međutim, navodi izvor Tanjuga, ostaje u opciji za april ili tek za jesen.

Izvor Tanjuga objašnjava i da se, kad je reč o garancijama koje traži EU, one odnose na sprovođenje već postignutih dogovora, ali i na sve što bude dogovoreno u dve peostale runde dijaloga, 20. marta i 6. aprila.

Obe strane, navodi izvor Tanjuga, svesne su da se dogovoreno mora primeniti, uz napomenu da su neka rešenja već praktično implementirana, poput dogovora o oficirima za vezu ili finansiranju prekograničnih opština.

Razlike se, međutim, ispoljavaju u pogledu garancija i tu sve tri strane imaju svoje viđenje.

Srpska strana bi da donese neki zakon pa da se implementacija sprovodi kroz takav dokument.

Prištinska strana je za potpisivanje međunarodnog dokumenta, ugovora, čime bi mogla da pred domaćom javnošću opravda promenu ustava, koja predstoji.

Treća strana, odnosno Brisel, ili tačnije saradnici Eštonove, su za varijantu da se proces dogovaranja ne završi nikakvim pisanim dokumentom, već da se propišu obaveze koje Beograd i Priština treba da realizuju, a da onda sektor za proširenje EU brine o tome.

Time bi se, kako navodi, izvor Tanjuga, obe strane „češljale” stalno kroz proces implementacije.

U takvoj postavci stvari, Unija se na neki način zalaže, kaže sagovornik Tanjuga, da se stranama u dijalogu prepusti primena, a da ih EU u tome stalno kontroliše, dok su Nemci, Amerikanci i Britanci pre za varijantu da se primena dogovora garantuje nekim dokumentom.

U tom smislu i uoči današnjeg sastanka s državnim vrhom Srbije postoji stalna komunikacija na relaciji Ešton - Berlin i Vašington - London.