Aprilska sunčanica

Kada se spomene sunčanica, većina pomisli na letnje žege, ali da ona može da bude i aprilski problem dokazuju ekipe Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć koje su ovih dana imale čak dva slučaja težeg oblika. Iako je svima jasno da je otvaranje kupališne sezone na Adi Ciganliji još daleko, medicinske ekipe Hitne pomoći su čak četiri puta intervenisale kod plivača koji su se oglušili na upozorenja i nepripremljeni ušli u vodu, ugrozivši tako svoj život. Takođe, svakodnevno je povećan i broj intervencija na javnim mestima.

Prema rečima dr Branislava Lazića, direktora Hitne pomoći, broj intervencija na javnim mestima je povećan za 50 odsto nego što je to uobičajeno za ovo doba godine.

– Hronični bolesnici, pre svih, najteže podnose vremenske promene. Iako redovno uzimaju propisanu terapiju, njihovo zdravstveno stanje iz hroničnog prelazi u akutno zbog toga što im je smanjen prag tolerancije na vremenske promene. Osim toga, ako i uslovno zdrave osobe osećaju određene zdravstvene tegobe, to je jedan od mogućih pokazatelja da su "pred vratima" nekog hroničnog oboljenja, kao i da im fizička kondicija nije jača strana. Zato bi svi hronični bolesnici trebalo da u ovom periodu izbegavaju da izlaze i da više vremena provode u kućama, zatim da piju odgovarajuću količinu tečnosti, da uzimaju laku hranu i mnogo vitamina u svim oblicima. Ostalima, uslovno zdravima, koji imaju zdravstvene tegobe izazvane vremenskim prilikama preporučuje se provera zdravlja – savetuje dr Lazić.

Kako on navodi, iako bi lepo vreme trebalo da popravi raspoloženje ljudi posle zimskog sivila, u prestonici je ovih dana povećan i broj poziva zbog pokušaja samoubistava, psihijatrijskih bolesnika, ali i zbog narkomana koji se sve češće predoziraju.

Takođe, dr Lazić dodaje da i tromesečno iskustvo pedijatrijske službe Hitne pomoći pokazuje da su ovakve specijalizovane medicinske ekipe i te kako bile neophodne Beogradu.

–  Roditelji su već stekli naviku i sve češće zovu Hitnu pomoć, kako za savet tako i za pružanje pomoći na terenu. U sastavu tih ekipa su dva pedijatra, jedan je stacionaran, koji radi u ambulanti Hitne pomoći i daje savete roditeljima, a drugi je na terenu. Zbog povećanog broja poziva, u planu nam je da povećamo i taj broj terenskih ekipa, i to na četiri. Drugim rečima dve ekipe bi bile zadužene da pacijente odvode u Tiršovu, a dve u Institut za majku i dete. Vozila koja koriste pedijatrijske ekipe kompletno su opremljena, a naša ustanova može da se pohvali i najsavremenijim inkubatorom. Takođe, čelnici gradskih vlasti  najavili su da će nam pomoći da uskoro nabavimo i laboratorije – istakao je prvi čovek Hitne pomoći.

Naše ambulante za odrasle i za decu, dodaje dr Lazić, pored toga što su žiteljima prestonice i njihovim gostima 24 sata na raspolaganju i potpuno su odvojene, imaju i rampu za osobe sa invaliditetom.