Parkovi sve zagađeniji

Većina centralnih gradskih vrtova, kao što su deo Kalemegdana oko Barutane, Karađorđev park, Akademski park, Savski kej, park Manjež, Mali Tašmajdan i prostor oko Hale "Pionir", u većoj meri je zagađena jajašcima parazita iz životinjskog izmeta. Na meti ovih nepoželjnih "stanara" mogli bi da budu i peščane površine u kojima mališani provode slobodno vreme, jer vlasnici pasa dozvoljavaju kućnim ljubimcima da borave na prostoru namenjenom isključivo za dečju igru. Poslednji rezultati do kojih su nadležni iz Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije, jedine ustanove koja obavlja ovakva ispitivanja u prestonici, došli prošle godine potvrdili su prisustvo dve vrste parazita – "toxocara canis" i  ancylostomidae", koji su karakteristični za pse. Ovogodišnji rezultati verovatno se neće bitno razlikovati od prošlogodišnjih, pogotovo zbog činjenice da psećeg izmeta ima na gotovom svakom ćošku u gradu.

Dr Ivan Pavlović, iz Odeljenja za parazitologiju pri institutu, analizama se bavi već 14 godina.

– Na osnovu prošlogodišnjih rezultata parazitološke kontrole, prisustvo jaja parazita ustanovljeno je u 28 odsto pregledanih uzoraka zemljišta. Paraziti, međutim, nisu nađeni u bazenčićima za pesak u dečjim igralištima zahvaljujući redovnim zamenama peska – potvrdio je dr Pavlović.

Sugrađani ističu da je stanje u parkovima izvan gradskog jezgra nešto povoljnije, ali su zato sve više zagađene ulice i trotoari, pogotovo u Starom gradu. Dr Pavlović dodaje da je, zahvaljujući

sređivanju, Svetosavski plato od zone visoke kontaminiranosti postao izuzetno čisto mesto, što ukazuje na to da se uređenjem gradskih oaza postiže značajno smanjenje zagađenosti zemljišta.

Iako je dosadašnja praksa bila da se rezultati objavljuju sa prvim prolećnim danima, najnovija istraživanja na prisustvo parazita biće završena u narednom periodu, saznajemo u institutu.

U gradskom "Zelenilu", preduzeću koje je zaduženo za održavanje parkovskih površina, ističu da je peščanike veoma teško zaštititi od zagađenja.

– Zadatak naših radnika je da jednom godišnje menjaju pesak u ovim bazenima. U prestonici inače ima oko 600 bazena ispunjenih peskom, dok ih u centralnim gradskim vrtovima ima oko 20. Budući da oni spadaju u prvu kategoriju održavanja, pesak iz peščanika menjamo dvaput godišnje, u aprilu i avgustu. Na godišnjem nivou zamenimo oko 7.000 kubnih metara peska. Naš trud ne može da se isplati u toj meri ako sugrađani nastave da se i dalje nemarno odnose prema okruženju, ne uklanjajući izmet iza svojih ljubimaca  – istakao je Vladimir Bogićević, tehnički direktor "Zelenila".

Veliki pomak učinjen je u Starom gradu, gde su u parkove postavljene korpe sa kesama koje bi trebalo da služe vlasnicima da uklone izmet svojih pasa, što oni, ipak, nerado čine.