Krijumčarenje kornjača

Jedan od najunosnijih biznisa u poslednjih nekoliko godina u Srbiji jeste krijumčarenje zaštićenih životinjskih vrsta, za koje stručnjaci procenjuju da donosi veliku zaradu, odmah iza trgovine drogom i oružjem. Pretpostavlja se da su naručioci retkih i ugroženih vrsta bogataši i kolekcionari koji ne žale para da bi došli do željenih životinja, a da je lanac krijumčara, koji se bave ovim biznisom, veoma dugačak i da ide od običnih seljaka i "posrednika" do carinika i nekih funkcionera. Međutim, ovakve lance je teško raskrinkati, jer su odlično "pokriveni" i zaštitnički nastrojeni jedni prema drugima.

– Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, Uprava za zaštitu životne sredine je u kontaktu sa carinskom službom Srbije koja nas obaveštava o prispeću životinja za koje ne postoji odgovarajuća dokumentacija. U takvim slučajevima, republički inspektori za zaštitu životne sredine odlaze na granični prelaz, obavljaju kontrolu i u saradnji sa stručnjacima iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Biološkog fakulteta, Instituta za biološka istraživanja "Dr Siniša Stanković", determinišu vrste i oduzimaju životinje – istakao je Miroslav Nikčević, direktor Uprave za zaštitu životne sredine.

Prema njegovim rečima, iz Srbije se najčešće nelegalno iznose šumske kornjače, koje nisu na listi prirodnih retkosti u našoj zemlji, ali su obuhvaćene CITES konvencijom (Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženih vrsta divlje faune i flore). U poslednje dve godine, inspektori su se susreli sa slučajem šverca 504 kornjače iz Srbije u Hrvatsku i oduzimanjem 181 jedinke kornjača "testudo hermanni" koje su pokušane da se prokrijumčare u Mađarsku. Zahvaljujući dobroj saradnji sa inspekcijama pomenutih zemalja, životinje su vraćene u našu državu, a protiv počinilaca su podnete krivične prijave.

– Na graničnim prelazima je u nekoliko navrata sprečen pokušaj krijumčarenja životinja. Tako je prošle godine sprečen šverc kornjača iz Bugarske u EU. U saradnji sa carinom, životinje su oduzete i smeštene u prihvatilište za zbrinjavanje životinja u Zoološkom vrtu na Paliću, a o ovom slučaju obavešteno je Ministarstvo za zaštitu životne sredine Bugarske. Sprečen je i pokušaj šverca sedam jedinki kornjača iz Rumunije, koje je u putničkom automobilu prevozio jedan italijanski državljanin. Nedavno je republička inspekcija u saradnji sa carinicima, oduzela pošiljku 98 jedinki leptira koji potiču sa Solomonskih ostrva, a koja je DHL poštom, sa falsifikovanom potvrdom, trebalo da bude prošvercovana u Srbiju – naglasio je Nikčević.

U pojedinim prodavnicama kućnih ljubimaca inspektori ponekad zatiču iguane i pitone bez odgovarajuće dokumentacije, koje oduzimaju i podnose prijave protiv vlasnika tih radnji. Inspektori su do sada oduzeli sedam iguana i jednog pitona, dok su početkom marta ove godine u Zrenjaninu oduzete i četiri škorpije i tri kornjače.

– Razlozi zbog kojih je se krijumčare životinje, isti su kao i za šverc droge ili bilo čega drugog, odnosno motiv je sticanje finansijske dobiti – objasnio je Nikčević.

Međutim, pretpostavlja se da se u pet-šopovima mogu naći i retke vrste papagaja, mali krokodili, žabe, zmije otrovnice, gušteri, kameleoni, ali i opasni pauci i škorpioni.

– Moj zadatak je da na terenu prepoznam o kojoj je vrsti reč. Takođe, kada ih oduzmemo, moramo da im obezbedimo bezbedan transport i rukovanje. Životinje se najčešće švercuju u velikim torbama, bunkerima, prtljažnicima, platnenim vrećicama, majicama. Bilo je slučajeva da ih krijumčari nose u otvorenim kutijama. Čuo sam da cene nekih jedinki koštaju i 300 ili 400 evra – istakao je Rastko Ajtić, herpetolog Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Međutim, stručnjaci kažu da krijumčari, kada se uhvate na prelazima, uvek imaju neko opravdanje za to što rade i interesantnu priču za koju misle da će ih opravdati pred nadležnim organima.

– Ti ljudi uglavnom kažu da su im te životinje potrebne da bi ih pustili da se šetaju po bašti ili da bi im bili kućni ljubimci. Postoji i priča da su neke vrste planirane za preprodaju inostranim restoranima, ali su zasad to nagađanja – kaže Jasmina Jović, republički inspektor zaštite životne sredine.