Tačka na ispitivanje kozmetike na životinjama

U Evropskoj uniji je prošle sedmice stupila na snagu zabrana prodaje i uvoza kozmetičkih proizvoda čiji su sastojci testirani na životinjama. To predstavlja proširenje zabrane ispitivanja gotovih kozmetičkih proizvoda na malim krznatim stvorenjima iz 2004. i veoma je obradovalo aktiviste za zaštitu životinja koji su pozdravili „kraj okrutne prakse koja nije nužna“.

Proizvođači, razumljivo, nisu oduševljeni i upozoravaju da nauka još nije spremna da premosti prazninu koja ostaje ukidanjem ove vrste testova. Šta to znači za potrošače? Da li treba da brinu da li su neke kreme, maskare i lakovi bezopasni? Hoćemo li zarad lepote mi postati zamorčići ako se preskoče laboratorijske životinje kao faza u ispitivanju bezopasnosti nekog proizvoda?

Sigurnost testova

U prvo vreme, ova odluka korisnicima sredstava za negu i ulepšavanje neće doneti nikakve promene. Svi proizvodi koji su do sada bili na policama parfimerija ostaće tamo i dalje. Potrošači će efekte osetiti tek kasnije, jer da bi se u prodaji pojavila nova krema koja navodno briše bore, proizvođač će morati da na alternativan način testira aktivni sastojak (ukoliko nije neki koji se od ranije koristi).

Borci za prava životinja tvrde da postoje validne drugačije metode da se utvrdi bezopasnost neke supstance, ali proizvođači navode da to nije uvek slučaj. To priznaje i Evropska komisija, navodeći u saopštenju da se „nastavlja usavršavanje drugih načina testiranja, jer za neke slučajeve oni i dalje ne postoje“.

Profesorka hemijskog fakulteta Vlatka Vajs, koja se bavi istraživanjima supstanci iz lekovitog bilja, kaže da je testiranje na životinjama faza koja sledi posle laboratorijskih „in vitro“ ispitivanja a pre testova na ljudima. Faza sa životinjama se nekad može zaobići, jer ima dobrovoljaca koji su spremni da testiraju biljke čija je netoksičnost ustanovljena laboratorijski.

Kad je kozmetika u pitanju, profesorka Vajs smatra da tu postoji mnogo sastojaka koji se odavno koriste i čija je bezopasnost odavno proverena, pa s te strane ova zabrana EU ne bi trebalo da brine potrošače.

„Ipak, nove sastojke je uvek sigurnije testirati na životinjama

Potpuno nove komponente ne bi smele da se koriste bez testiranja na laboratorijskim miševima i zamorcima“, smatra profesorka Vajs.

Osim humanosti, postoje i drugi argumenti protiv testiranja na životinjama. Ovakva ispitivanja imaju ograničenja, jer različite vrste mogu različito da reaguju na iste hemikalije. Zbog toga rezultati ispitivanja na životinjama možda nisu relevantni za ljude, a mogu da budu različiti od slučaja do slučaja i teški za tumačenje. Nepouzdanost testova na životinjama znači da se ne može garantovati zdravlje potrošača, ističu organizacije koje se zalažu za ukidanje testova na životinjama u celom svetu.

U potrazi za alternativom

Drugačija ispitivanja su kombinacija testova na ljudskim ćelijama i sofisticiranih kompjuterskih modela. Ona su obično jeftinija i relevantni rezultati mogu da se dobiju za nekoliko sati ili dana. Problem je to što zakonodavci često ne prihvataju rezultate drugih testova i što se oni ne mogu sprovesti u svim slučajevima.

Peter Kojš, regionalni menadžer „Bajersdorfa”,ističe da je testiranje na životinjama uvek poslednji način da se dokaže neškodljivost nekog sastojka. Međutim, dodaje, u jednom veoma malom broju slučajeva još ne postoje drugi načini koji su dovoljno efikasni.

– Još nije izvesno kako će ova zabrana uticati na testiranje inovativnih sastojaka i šta će biti ako se pojavi sumnja u neškodljivost nekog koji se već koristi. O ovoj temi trenutno diskutuje Evropsko udruženje proizvođača kozmetike. „Bajersdorf” će naravno u potpunosti da poštuje nove propise, i u isto vreme garantuje potrošačima da su svi njegovi proizvodi neškodljivi. Koristićemo samo sirovine za koje se može dokazati da su bezopasne i bez testiranja na životinjama – objašnjava Kojš. U ovoj kompaniji kažu da su razvili postupak za utvrđivanje alergenog potencijala supstanci bez testiranja na životinjama i da na dnevnoj bazi koriste čitav niz metoda ispitivanja.

Prema mišljenju Mirjane Pantelić, specijaliste industrijske farmacije idirektora laboratorije za proizvodnju kozmetike „Medikal plants“ iz Požege, ovaj zakon neće promeniti ništa za krajnjeg potrošača, osim što obezbeđuje humaniji odnos prema životinjama.

– Čovek može da dobije anafilaktički šok od neke supstance iako testiranim životinjama ništa nije bilo. Ja sam od jednog lekara čula da se susreo sa pacijentkinjom koja je alergična na pantenol. Alergija je bolest sadašnjosti i budućnosti – objašnjava Pantelićeva, dodajući da je ovaj proizvođač isključio parabene(konzervanse) oko kojih se lome koplja u farmaceutskoj industriji, agresivne mirise, veštačke boje i aditive, a svoje proizvode testiraju na dobrovoljcima koje vrlo lako nalaze u krugu prijatelja i porodice jer imaju poverenja u njih.

Teško do dokaza o neškodljivosti

EU je zabranila testiranje gotovih proizvoda na životinjama još 2004. Ovo proširenje trebalo je da stupi na snagu 2009, ali je rok pomeren na 2013. pod pritiskom industrije koja je tražila više vremena da razvije druge načine. Američki proizvođač „Este Loder“ naveo je na svom sajtu da ne vrši testiranja na životinjama i da u svetu sprovodi programe kako bi edukovali naučnike o validnim laboratorijskim testovima kojima se može dokazati neškodljivost kozmetike.

Kompanija „Loreal“ saopštila je da će poštovati zabranu i da više neće prodavati u Evropi nijedan gotov proizvod sa bilo kojim sastojkom ispitanim na životinjama.

Ali ostali predstavnici kozmetičke industrije u Evropi, koja na godišnjem nivou obrne 91 milijardu dolara, kritikovali su zakonodavce zbog toga što su uveli zabranu pre nego što je pronađena zamena za neke od najsloženijih testova.

„Zamisao Evrope je da izvrši pritisak i na ostatak sveta da stave tačku na ispitivanja na životinjama, ali nauka nije uhvatila korak s planom koji su zacrtali političari“, rekao je za Rojters Kolin Mekej, portparol Udruženja evropskih proizvođača kozmetike (Cosmetics Europe). Predstavnici industrije upozoravaju da će najizglednija posledica biti to što potrošači u Evropi neće imati na raspolaganju nove proizvode, jer kompanije neće moći da bez odgovarajućih testova dokažu neškodljivost nekog sastojka.

Ovo udruženje tvrdi da ne postoje drugačiji testovi za rizike kao što su genetske mutacije ili reproduktivna toksičnost.

„Drugi problem jesu situacije u kojima se dovodi u pitanje neškodljivost postojećih sastojaka. Ako ne možemo da promenimo recepturu, onda nećemo imati drugog izbora nego da proizvode povučemo s tržišta“, rekao je za Rojters predstavnik ovog udruženja.

To bi moglo da se odnosi na parabene, konzervanse oko kojih postoje žestoke podele u kozmetičkoj industriji i javnosti uopšte. Ovi konzervansi su odobreni za upotrebu u SAD i EU i širom sveta iako su u pojedinim istraživanjima pronađeni u zloćudnim tumorima  dojke (u organizmu imitiraju estrogen). U dokumentima EU se kao dokazi neškodljivosti parabena u kozmetici navode ispitivanja na životinjama.

Pod lupom su i ftalati, hemikalije koje se koriste u širokom nizu proizvoda od igračaka, preko deterdženata do lakova za nokte  i šampona.

Ispitivanja su pokazala da je njihova koncentracija u kozmetičkim proizvodima mnogo manja od doza koje su izazvale neželjene efekte u ispitivanjima na životinjama. Ipak, Svetska zdravstvena organizacija je prošle godine svrstala ftalate u grupu hemikalija remetilaca endokrinog sistema koje utiču na razvoj nervnog sistema kod dece, hiperaktivnosti i raznih vrsta kancera.

 --------------------------------------------------------------------------------

Jedna verzija za Evropu, druga za SAD, treća za Kinu

Razlike koje postoje u svetu (u Kini i SAD  je testiranje na životinjama dozvoljeno) takođe znače da će neka kompanija prodavati isti proizvod u celom svetu, ali jednu verziju za Kinu i SAD, na osnovu dokaza o neškodljivosti dobijenih na ispitivanjima na životinjama, i drugu verziju za Evropu, poduprtu rezultatima drugačijih testova. Stvar se dodatno komplikuje time što za Kinu moraju da testiraju proizvode na životinjama da bi uopšte prodavali na ovom tržištu.

EU ističe da „postavlja standarde odgovornih inovacija u kozmetici ne ugrožavajući zdravlje potrošača“ i obećava da će finansijski pomoći pronalaženje drugih načina, na šta je od 2007. do 20011. već  izdvojila 238 miliona evra.

------------------------------------------------------------------------------

Domaći proizvođači ne testiraju na životinjama

U beogradskoj „Daliji” koja izvozi na tržište EU kažu da su njihovi proizvodi u skladu sa trenutnom regulativom EU i u skladu sa nastupajućom regulativom 1223/2009. i da nijedan proizvod ne testiraju na životinjama.

„Naši proizvodi prolaze finalne testove in vivo, što znači da se ispituju na grupama sastavljenim od dobrovoljaca. Sastojci koji se koriste u svim našim proizvodima su od najvećih svetskih dobavljača, sa kojima sarađuju najveće svetske kozmetičke kuće, tako da ni sirovine koje koristimo nisu testirane na životinjama,” navode u ovoj kompaniji.I u niškoj „Auri” ističu da ništa od proizvoda ne testiraju na životinjama.