Тачка на испитивање козметике на животињама

У Европској унији је прошле седмице ступила на снагу забрана продаје и увоза козметичких производа чији су састојци тестирани на животињама. То представља проширење забране испитивања готових козметичких производа на малим крзнатим створењима из 2004. и веома је обрадовало активисте за заштиту животиња који су поздравили „крај окрутне праксе која није нужна“.

Произвођачи, разумљиво, нису одушевљени и упозоравају да наука још није спремна да премости празнину која остаје укидањем ове врсте тестова. Шта то значи за потрошаче? Да ли треба да брину да ли су неке креме, маскаре и лакови безопасни? Хоћемо ли зарад лепоте ми постати заморчићи ако се прескоче лабораторијске животиње као фаза у испитивању безопасности неког производа?

Сигурност тестова

У прво време, ова одлука корисницима средстава за негу и улепшавање неће донети никакве промене. Сви производи који су до сада били на полицама парфимерија остаће тамо и даље. Потрошачи ће ефекте осетити тек касније, јер да би се у продаји појавила нова крема која наводно брише боре, произвођач ће морати да на алтернативан начин тестира активни састојак (уколико није неки који се од раније користи).

Борци за права животиња тврде да постоје валидне другачије методе да се утврди безопасност неке супстанце, али произвођачи наводе да то није увек случај. То признаје и Европска комисија, наводећи у саопштењу да се „наставља усавршавање других начина тестирања, јер за неке случајеве они и даље не постоје“.

Професорка хемијског факултета Влатка Вајс, која се бави истраживањима супстанци из лековитог биља, каже да је тестирање на животињама фаза која следи после лабораторијских „ин витро“ испитивања а пре тестова на људима. Фаза са животињама се некад може заобићи, јер има добровољаца који су спремни да тестирају биљке чија је нетоксичност установљена лабораторијски.

Кад је козметика у питању, професорка Вајс сматра да ту постоји много састојака који се одавно користе и чија је безопасност одавно проверена, па с те стране ова забрана ЕУ не би требало да брине потрошаче.

„Ипак, нове састојке је увек сигурније тестирати на животињама

Потпуно нове компоненте не би смеле да се користе без тестирања на лабораторијским мишевима и заморцима“, сматра професорка Вајс.

Осим хуманости, постоје и други аргументи против тестирања на животињама. Оваква испитивања имају ограничења, јер различите врсте могу различито да реагују на исте хемикалије. Због тога резултати испитивања на животињама можда нису релевантни за људе, а могу да буду различити од случаја до случаја и тешки за тумачење. Непоузданост тестова на животињама значи да се не може гарантовати здравље потрошача, истичу организације које се залажу за укидање тестова на животињама у целом свету.

У потрази за алтернативом

Другачија испитивања су комбинација тестова на људским ћелијама и софистицираних компјутерских модела. Она су обично јефтинија и релевантни резултати могу да се добију за неколико сати или дана. Проблем је то што законодавци често не прихватају резултате других тестова и што се они не могу спровести у свим случајевима.

Петер Којш, регионални менаџер „Бајерсдорфа”,истиче да је тестирање на животињама увек последњи начин да се докаже нешкодљивост неког састојка. Међутим, додаје, у једном веома малом броју случајева још не постоје други начини који су довољно ефикасни.

– Још није извесно како ће ова забрана утицати на тестирање иновативних састојака и шта ће бити ако се појави сумња у нешкодљивост неког који се већ користи. О овој теми тренутно дискутује Европско удружење произвођача козметике. „Бајерсдорф” ће наравно у потпуности да поштује нове прописе, и у исто време гарантује потрошачима да су сви његови производи нешкодљиви. Користићемо само сировине за које се може доказати да су безопасне и без тестирања на животињама – објашњава Којш. У овој компанији кажу да су развили поступак за утврђивање алергеног потенцијала супстанци без тестирања на животињама и да на дневној бази користе читав низ метода испитивања.

Према мишљењу Мирјане Пантелић, специјалисте индустријске фармације идиректора лабораторије за производњу козметике „Медикал плантс“ из Пожеге, овај закон неће променити ништа за крајњег потрошача, осим што обезбеђује хуманији однос према животињама.

– Човек може да добије анафилактички шок од неке супстанце иако тестираним животињама ништа није било. Ја сам од једног лекара чула да се сусрео са пацијенткињом која је алергична на пантенол. Алергија је болест садашњости и будућности – објашњава Пантелићева, додајући да је овај произвођач искључио парабене(конзервансе) око којих се ломе копља у фармацеутској индустрији, агресивне мирисе, вештачке боје и адитиве, а своје производе тестирају на добровољцима које врло лако налазе у кругу пријатеља и породице јер имају поверења у њих.

Тешко до доказа о нешкодљивости

ЕУ је забранила тестирање готових производа на животињама још 2004. Ово проширење требало је да ступи на снагу 2009, али је рок померен на 2013. под притиском индустрије која је тражила више времена да развије друге начине. Амерички произвођач „Есте Лодер“ навео је на свом сајту да не врши тестирања на животињама и да у свету спроводи програме како би едуковали научнике о валидним лабораторијским тестовима којима се може доказати нешкодљивост козметике.

Компанија „Лореал“ саопштила је да ће поштовати забрану и да више неће продавати у Европи ниједан готов производ са било којим састојком испитаним на животињама.

Али остали представници козметичке индустрије у Европи, која на годишњем нивоу обрне 91 милијарду долара, критиковали су законодавце због тога што су увели забрану пре него што је пронађена замена за неке од најсложенијих тестова.

„Замисао Европе је да изврши притисак и на остатак света да ставе тачку на испитивања на животињама, али наука није ухватила корак с планом који су зацртали политичари“, рекао је за Ројтерс Колин Мекеј, портпарол Удружења европских произвођача козметике (Cosmetics Еurope). Представници индустрије упозоравају да ће најизгледнија последица бити то што потрошачи у Европи неће имати на располагању нове производе, јер компаније неће моћи да без одговарајућих тестова докажу нешкодљивост неког састојка.

Ово удружење тврди да не постоје другачији тестови за ризике као што су генетске мутације или репродуктивна токсичност.

„Други проблем јесу ситуације у којима се доводи у питање нешкодљивост постојећих састојака. Ако не можемо да променимо рецептуру, онда нећемо имати другог избора него да производе повучемо с тржишта“, рекао је за Ројтерс представник овог удружења.

То би могло да се односи на парабене, конзервансе око којих постоје жестоке поделе у козметичкој индустрији и јавности уопште. Ови конзерванси су одобрени за употребу у САД и ЕУ и широм света иако су у појединим истраживањима пронађени у злоћудним туморима  дојке (у организму имитирају естроген). У документима ЕУ се као докази нешкодљивости парабена у козметици наводе испитивања на животињама.

Под лупом су и фталати, хемикалије које се користе у широком низу производа од играчака, преко детерџената до лакова за нокте  и шампона.

Испитивања су показала да је њихова концентрација у козметичким производима много мања од доза које су изазвале нежељене ефекте у испитивањима на животињама. Ипак, Светска здравствена организација је прошле године сврстала фталате у групу хемикалија реметилаца ендокриног система које утичу на развој нервног система код деце, хиперактивности и разних врста канцера.

 --------------------------------------------------------------------------------

Једна верзија за Европу, друга за САД, трећа за Кину

Разлике које постоје у свету (у Кини и САД  је тестирање на животињама дозвољено) такође значе да ће нека компанија продавати исти производ у целом свету, али једну верзију за Кину и САД, на основу доказа о нешкодљивости добијених на испитивањима на животињама, и другу верзију за Европу, подупрту резултатима другачијих тестова. Ствар се додатно компликује тиме што за Кину морају да тестирају производе на животињама да би уопште продавали на овом тржишту.

ЕУ истиче да „поставља стандарде одговорних иновација у козметици не угрожавајући здравље потрошача“ и обећава да ће финансијски помоћи проналажење других начина, на шта је од 2007. до 20011. већ  издвојила 238 милиона евра.

------------------------------------------------------------------------------

Домаћи произвођачи не тестирају на животињама

У београдској „Далији” која извози на тржиште ЕУ кажу да су њихови производи у складу са тренутном регулативом ЕУ и у складу са наступајућом регулативом 1223/2009. и да ниједан производ не тестирају на животињама.

„Наши производи пролазе финалне тестове ин виво, што значи да се испитују на групама састављеним од добровољаца. Састојци који се користе у свим нашим производима су од највећих светских добављача, са којима сарађују највеће светске козметичке куће, тако да ни сировине које користимо нису тестиране на животињама,” наводе у овој компанији.И у нишкој „Аури” истичу да ништа од производа не тестирају на животињама.