Evropski ultimatum Kipru

Finansijski urušeni Kipar ima pet dana da se dogovori o spasilačkom planu sa Evropskom unijom (EU) i Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) ili će u protivnom Evropska centralna banka (ECB), u ponedeljak, 25. marta, obustaviti finansijsku podršku toj zemlji. Ovaj jučerašnji, javni ultimatum ECB-a Nikoziji dramatično je pojačao pritisak na Kipar da hitno obezbedi 5,8 milijardi evra koliko zahteva EU zahteva, da bi mu doturila 10 milijardi evra nagoveštene međunarodne finansijske podrške.

U trci sa vremenom, rastućom nelagodom među stranim investitorima u pouzdanost kiparskog bankarskog sistema, kao i sve izraženijom panikom stanovništva, zvanična Nikozija izašla je juče sa spasilačkim planom „B”.

Na predlog kiparskog predsednika Nikosa Anastasijadesa, politički establišment zemlje jednoglasno je prihvatio da se osnuje Investicioni fond solidarnosti, koji bi hitno trebalo da obezbedi traženih 5,8 milijardi evra.

Ukoliko „trojka” međunarodnih finansijera odobri ovaj predlog, dokument bi bio poslat na izjašnjavanje kiparskom parlamentu. Detalji strukture Investicionog fonda solidarnosti u prvi mah juče nisu bili saopšteni.

U međuvremenu, kiparska berza kao i sve tamošnje banke neće raditi sve do 26. marta, na veliku zabrinutost stanovništva, ali i finansijskih zvaničnika Evrope i Rusije. Među Kipranima juče se pronela glasina da dve najveće tamošnje banke – Nacionalna i Laiki – više nikada neće otvoriti vrata jer su bankrotirale.

U Briselu, predsednik Evrogrupe Jerun Dajselblum upozorio je da kiparska dužnička kriza predstavlja „sistemski rizik” koji preti da ugrozi monetarnu uniju, dok u Moskvi ruski premijer Dmitrij Medvedev nije štedeo reči kritike na račun Evrope povodom njenog „potpuno apsurdnog” načina rešavanja kiparske dužničke krize.

„Niz ruskih državnih agencija posluje preko Kipra, njihovi računi sada su blokiranih iz nejasnih razloga”, upozorio je Medvedev, osuvši paljbu pred predsednikom Evropske komisije Žoze Manuelom Barozom, na to što je Brisel izašao sa (na Kipru u utorak odbačenim) spasilačkim planom bez ikakvih konsultacija sa Moskvom.

„Imali smo dogovor da ćemo sarađivati u slučaju kiparske dužničke krize. Naši evropski partneri to nisu poštovali. Da li nas oni smatraju drugorazrednim partnerom. Moskva će zauzeti čvrst stav u vezi sa tekućim dogovorima za Kipar i oko regulisanja njegovog duga”, najavio je Medvedev.

Uoči današnjeg samita EU–Rusija, Barozo je priznao da je prvi spasilački plan Evrope „osmišljen preko noći, i na brzinu”.

U međuvremenu, niz kiparskih ministara (finansija, energije...) i ekspertskih timova „do daljeg” ostaje u Moskvi kako bi izdejstvovali finansijsko učešće Rusije u spasilačkom planu bez koga Nikoziji već od idućeg utorka može da zapreti bankrot, i eventualni izlazak iz evrozone.

Evropska centralna banka naložila je u međuvremenu geografskim susedima Kipra u evrozoni da obezbede veće količine gotovine za slučaj da na ostrvu dođe do oseke novca i nekontrolisanog izbacivanja para u inostranstvo.

Radna grupa evrozone – telo sastavljeno od pomoćnika ministara finansija monetarne unije i visokih predstavnika državnih centralnih banaka članica – juče je vodila žučni otvoreni razgovor o izlasku Kipra iz evrozone i scenariju na ostrvu od utorka, 26. marta, kada bi kiparske banke trebalo da nastave sa radom, prenose agencije. Zvaničnici Nikozije su odbili da učestvuju u ovom razgovoru.

Panikos Demetrijades, guverner Centralne banke Kipra, upozorio je državni parlament da što pre treba iznedriti „odgovarajući” spasilački plan, u protivnom bi štediše, po njegovoj oceni, već prvog radnog dana mogle da povuku deset odsto položenih sredstava.