Politička suština u pet tačaka

Njujork/Beograd – Srpski predlog statusa za Kosovo i Metohiju predviđa "veoma široku, suštinsku autonomiju za tu pokrajinu, u skladu sa Rezolucijom 1244", navedeno je u dokumentu koji je Vlada Srbije predala 26. aprila misiji Saveta bezbednosti UN, a u koji je agencija Tanjug imala uvid. Srpskim predlogom za Kosovo i Metohiju predviđeno je, u najkraćem, da ta pokrajina dobije "nadgledanu autonomiju", uz garancije Svetske organizacije i, za obe strane korisno i poželjno, međunarodno vojno i civilno prisustvo.

Uručeni dokument je zapravo pojednostavljen srpski predlog, sažet u pet tačaka, kojim bi Pokrajina, umesto nadgledane nezavisnosti kakvu je za Kosovo i Metohiju predložio Marti Ahtisari, dobila nadgledanu autonomiju.

Kako je za nacionalnu agenciju precizirano u Državnom pregovaračkom timu, dokument koji je uručen misiji SB prilikom njene posete Beogradu, sredinom ove nedelje, predstavlja "sažet prikaz" srpskog viđenja budućeg statusa Pokrajine.

Celovit pogled na sva ta pitanja već je sadržan u državnoj Platformi i u Amandmanima na Ahtisarijev plan, a ovaj dokument se tiče samo političke suštine kompromisa koji Srbija nudi kosovskim Albancima.

Dokument srpske vlade u pet tačaka uključuje davanje Pokrajini zakonodavnih, izvršnih i pravosudnih nadležnosti, koji će je joj "obezbediti punu samoupravu, osim kad je reč o nekim izričito navedenim područjima, koja će Srbija zadržati pod svojom kontrolom".

Ta područja su, kako je navedeno, spoljni poslovi, odbrana (ali, uz punu demilitarizaciju Pokrajine, s tim što bi na određeno vreme postojalo međunarodno vojno prisustvo), monetarna politika, kontrola granice, carinska politika, zaštita srpskog verskog i kulturnog nasleđa i zaštita ljudskih prava.

"Sve drugo bi bilo pod kontrolom institucija Kosova i Metohije, bez uplitanja Beograda", istaknuto je u tekstu.

Ova ključna odlika srpskog predloga, kako je navedeno u dokumentu u koji je nacionalna agencija imala uvid, "pokazuje da su neosnovane tvrdnje da Beograd želi da ponovo uspostavi svoju političku kontrolu nad kosovskim Albancima, vraćajući Pokrajinu na status koji je imala unutar Srbije pre 1999. godine".

Prema drugoj tački dokumenta, "predloženo ustavno rešenje bilo bi međunarodno garantovano i o njemu bi se moglo ponovo pregovarati posle, recimo, dvadeset godina".

Na taj način, obrazlažu predstavnici vlasti u Beogradu, "ne bi bilo razloga da se, pod eventualno promenjenim okolnostima, kosovski Albanci osete ugroženim od Beograda".

"Međunarodne garantije bile bi stalne, a – bar u početnom periodu dok političko pomirenje ne postane više od dalekog cilja – međunarodno prisustvo, kako civilno tako i vojno, neosporno bi bilo poželjno i korisno za obe strane".

Tom, drugom tačkom predloga, obrazložili su predstavnici vlasti u Beogradu, odagnao bi se strah da bi se kosovski Albanci, "uzimajući u obzir istorijske okolnosti", uvek osećali nesigurno i ugroženo "ukoliko bi prihvatili bilo kakvu ustavnu vezu sa Srbijom".

U trećoj tački predloga navedeno je da je Beograd spreman da razmotri različita rešenja koja bi omogućila da Kosovo i Metohija u osnovi dobije nezavisan pristup međunarodnim finansijskim institucijama.

Beograd je u dokumentu podsetio da "takva rešenja, u slučaju entiteta koji nisu suverene, nezavisne države, nisu uobičajena", ali ni nepoznata u praksi, a postoje dobri razlozi da Kosovo i Metohija postane još jedan takav slučaj.

Na taj način, smatra državni pregovarački tim, odgovara se na prigovor da je srpski predlog statusa nerealističan, jer onemogućava ekonomski razvoj Kosova i Metohije blokiranjem pristupa međunarodnim finansijskim institucijama i stranim investicijama.

Četvrtom tačkom predloga "kosovski Albanci stavljaju se pred važan politički izbor", navodi se u dokumentu i dodaje da su, prema opisanom ustavnom aranžmanu, veze Kosova i Metohije sa Beogradom takve "da nema potrebe, pa samim tim ni opravdanja, da Pokrajina u punoj meri bude politički predstavljena u Narodnoj skupštini Srbije i Vladi Srbije".

U tom slučaju, posebnim dogovorima bilo bi definisano predstavljanje Kosova u srpskoj vladi, gde je to neophodno, kao, na primer, u spoljnoj politici, ali, ako je potrebno, i u drugim državnim institucijama, poput Narodne banke Srbije.

"Ako bi, pak, na albanskoj strani postojala spremnost da Pokrajina u punoj meri bude zastupljena u centralnim političkim institucijama Republike Srbije, izuzetno široka autonomija koja se ovim predlogom predviđa za Kosovo i Metohiju, morala bi se redefinisati", istaknuto je u dokumentu.

"U tom slučaju, Pokrajina bi se u znatno većoj meri morala integrisati u Srbiju, u skladu sa nekim od različitih ustavnih rešenja koja postoje u drugim zemljama (na primer, u Španiji)".

Ovom tačkom Beograd je odgovorio na primedbu da Srbija ne želi istinski da integriše kosovske Albance – "naprotiv, Beograd je spreman da ih integriše tačno u onoj meri u kojoj oni sami pokažu spremnost da tu integraciju prihvate", navedeno je u tekstu.

U petoj tački, kao što je i ranije navedeno u državnoj Platformi objavljenoj u maju 2006. godine, ističe se da je "Srbija spremna da prihvati dalje funkcionisanje posebnog mehanizma približavanja Kosova i Metohije Evropskoj uniji, uz odgovarajuću koordinaciju sa Beogradom".

"Štaviše, ovakav usaglašen pristup verovatno bi ranije uveo Kosovo i Metohiju u Evropsku uniju nego bilo koja druga alternativa", piše u dokumentu, čime se odbacuju i primedbe da Srbija ne vodi računa o evropskoj perspektivi Kosova i čitavog regiona.

"Ovaj sažeti prikaz jasno pokazuje da Srbija nudi kosovskim Albancima istinski i održiv politički kompromis", obrazlaže se u predlogu i naglašava da bi na taj način "oni imali punu samoupravu u gotovo svim oblastima i bili bi zaštićeni od bilo kakvog nelegitimnog uplitanja Beograda".

"Srbija bi, sa druge strane, u punoj meri očuvala svoj suverenitet i teritorijalni integritet, dok bi – u skladu s rešenjima koja je Beograd predložio na bečkim pregovorima (u pogledu decentralizacije, zaštite srpskog verskog i kulturnog nasleđa, itd.) – Srbima i drugim ne-Albancima na Kosovu i Metohiji bila vraćena njihova prava i normalni životni uslovi, njihova imovina bila bi zaštićena, a njihove crkve i manastiri bili bi najzad bezbedni posle osam godina bezobzirnog uništavanja i progona", piše u dokumentu.

 Ovaj dokument, dakle, predstavlja prevod dokumenta o budućem statusu Kosova i Metohije, koji je misiji SB UN predočen u Beogradu, 26. aprila, i to, kako je rečeno Tanjugu u državnom pregovaračkom timu, to je "sažet prikaz".

To viđenje je detaljno izloženo u Platformi Državnog pregovaračkog tima, objavljenoj u maju 2006. godine, i u Amandmanima na Ahtisarijev plan, iznesenim na poslednjoj rundi bečkih pregovora (21. februar – 2. mart 2007) i dostavljenim posle toga svim poslaničkim klubovima u Narodnoj skupštini.

Dokument se ne bavi ustavno-pravnom razradom predloženog rešenja, niti bliže određuje njegovu međunarodno-pravnu formu, kao što, s jednim izuzetkom, uopšte ne ulazi u ekonomsku problematiku, objašnjeno je nacionalnoj agenciji u timu.

Međutim, celovit pogled na sva ta pitanja već je sadržan u Platformi i Amandmanima na Ahtisarijev plan. Ovaj dokument pregovaračkog tima tiče se samo političke suštine kompromisa koji Srbija nudi kosovskim Albancima.
(Tanjug)