Samit SAD – EU: Ka novoj rezoluciji o Kosmetu

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 2. maja – Učesnici godišnjeg samita SAD – Evropska unija pozvali su Savet bezbednosti UN da "blagovremeno" usvoji novu rezoluciju o Kosmetu, za šta je "osnovu stvorio predlog specijalnog predstavnika UN Martija Ahtisarija", čije "napore" su oni podržali. Ovaj stav sadržan je u Deklaraciji o političkim i bezbednosnim pitanjima, kao jednom od četiri dokumenta prekjučerašnjeg sastanka utroje u Beloj kući, gde je Džordž Buš bio domaćin nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, u svojstvu predsedavajuće EU, i predsedniku Evropske komisije Žoze Manuelu Barozu, bivšem portugalskom premijeru.

Utisak je da su zapadni saveznici takvim naglaskom hteli da istaknu da su jedinstveni u pristupu "kosovskom problemu" i da izvrše dodatan pritisak na ostale članice Saveta bezbednosti da im se pridruže. Jedinstva sada nema: Rusija je u više navrata ponovila da se neće saglasiti ni sa jednim rešenjem za Kosmet koje ne bude bilo po volji obema stranama, a Ahtisarijev predlog je odbacila Srbija.

Na inicijativu Moskve prošle nedelje je delegacija Saveta posetila Beograd i pokrajinu, kako bi se na licu mesta stekla neposredni uvid. Kako se saznaje, izveštaj te misije je već sastavljen i "mahom sadrži činjenice, s kim se sve srela i šta je videla, bez ocena".

Da bi se usvojio nacrt rezolucije, u ovom slučaju za "otklanjanje pravnih prepreka za nezavisnost Kosova" – kako je nedavni izjavio ovdašnji državni podsekretar Nikolas Berns – potrebno je da za njega glasa devet članica Saveta i da ne bude veta (Rusije a možda i Kine). Izvesno je da će Amerikanci, koji su juče preuzeli jednomesečno predsedavanje Savetom, nastojati da otklone obe te nagoveštene prepreke, ali nije izvesno da li će u tome uspeti.

Deo deklaracije samita SAD – EU u kome se govori o Kosmetu sačinjen je diplomatski rečnikom koji pruža priliku za nijansiranje ekspertskih pa i amaterskih tumačenja. Prenosimo njegove najvažnije delove: "Danas je kritični trenutak za zapadni Balkan. U tom smislu najhitnije pitanje jeste pronalaženje rešenja za status Kosova. Mi podržavamo napore specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija i verujemo da je njegov celovit predlog, koji je generalni sekretar UN 26. marta 2007. podneo Savetu bezbednosti, stvorio osnovu za novu rezoluciju SB UN. Pozivamo Savet bezbednosti da takvu rezoluciju blagovremeno usvoji. Rešenje statusa Kosova će ojačati razvoj i stabilnost regiona. Podvlačimo da je rešavanje statusa Kosova jedinstven slučaj i da ne uspostavlja presedan. Sarađivaćemo tesno, u koordinaciji sa NATO i UN, da osiguramo bezbednost na Kosovu za vreme tranzicione faze i očekujemo učešće SAD u takvoj misiji".

Pozdravljaju se zatim odluka EU da uspostavi bezbednosne snage za Kosovo, kao i "rešenost NATO da nastavi misiju Kfora i spremnost OEBS da nastavi svoju misiju na Kosovu". Dokument samita iskazuje i podršku "sazivanju donatorske konferencije za pomoć kosovskom poststatusnom razvoju", kao i "evropskoj i evroatlantskoj perspektivi svih zemalja zapadnog Balkana" uz obećanje da će SAD i EU "nastaviti da im  pomažu na tom putu".

Navedeno, uopšte uzev, uverljivo sugeriše da je Zapad sklon rešenju u skladu sa Ahtisarijevim zalaganjem za "međunarodno nadziranu nezavisnost Kosova". Zanimljiv je, međutim, izbor reči. Ne pominje se, tako, ni "nezavisnost" niti se postavljaju fiksni rokovi. Ujedno se kaže da se podržavaju "napori" Ahtisarija dok se njegova ponuda karakteriše kao "predlog" a ne kao "plan".

Zasad nije poznato kako se došlo do takve probirljivosti termina u zapadnoj retorici o Kosmetu. Doprinos odgonetanju zagonetke dao je Bi-Bi-Si koji je, pozivajući se na izvore u nemačkoj delegaciji, izvestio da je "Angela Merkel upozorila predsednika Buša" da ne treba preduzimati "nikakve jednostrane poteze prema Kosovu pošto bi to, po mišljenju Nemačke, moglo dovesti do oštrih podela unutar Evropske unije".

U diplomatskim krugovima se pretpostavlja da EU ne bi bila voljna da šalje svoju misiju na Kosmet bez rezolucije Saveta koja bi dala pravni osnov takvom angažmanu. Pojedine evropske i zemlje s drugih kontinenata, takođe strepe da bi nezavisnost Kosova moglo da podstakne separatističke pokrete na njihovom tlu…

Uvažavajući postojanje takvih zazora, sastavljači deklaracije vašingtonskog samita našli su za potrebno da još jednom afirmišu ovdašnji stav da je "Kosovo jedinstven slučaj i da neće uspostaviti presedan" za rešavanje drugih problema kakve imaju mnoge države. Slične izazove imaju i Rusija, Kina, Španija, Indija, Indonezija i niz drugih zemalja pa i Irak gde, četiri godine posle američke invazije, oružani obračuni verskih i etničkih frakcija prete da mu razore teritorijalni integritet.

Primećuje se, takođe, da je u deklaraciji SAD – EU kao prvi izazov istaknuto Kosovo. Pre Avganistana, izraelsko-palestinskog sukoba, Iraka, Irana, Severne Koreje, Sirije… Naslućuje se da je takav redosled načinjen na osnovu utiska zapadnih saveznika da "kosovsko pitanje" mogu da "poguraju ka rešenju". Mnogi drugi izazovi opstaju decenijama i često se kao "jedinstveni slučajevi" povezuju u lanac lomova.

--------------------------------------------------------------------------

Merkel kao posrednik

Nemačka kancelarka Angela Merkel se ispostavila kao posrednik u "raketnom sporu" između Vašingtona iz Moskve, proizlazi iz izjave domaćina samita SAD – EU, šefa Bele kuće Džordža Buša. Gošća je, kako je rekao, ukazala da "nije jasna pozicija SAD" u postavljanju odbrambenog raketnog sistema u centralnoj Evropi, da to "zabrinjava neke ljude u Nemačkoj i drugim delovima Evrope" a i "sugerisala da moje namere jasnije izložim ruskom predsedniku Putinu". Uzeo sam njene savete vrlo ozbiljno, dodao je Buš.

Merkelovoj se pripisuje i poboljšanje odnosa Nemačka – SAD. Sada je učinila nove gestove u tom pravcu. Kongresnoj biblioteci je uručila mapu iz 1507. na kojoj je, kako se veruje, prvi put upisano ime Amerika za ovaj kontinent. Zapaženo je, takođe, da se na konferenciji za štampu Bušu obratila i sa "dragi Džordž".

--------------------------------------------------------------------------

Bez jednostranostranog rešenja

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 2. maja – U vašingtonskim razgovorima posle samita SAD – EU, ovdašnjim zvaničnicima je postavljeno i pitanje da li bi Amerika jednostrano, ili s tradicionalnim partnerima, priznala nezavisnost Kosova i bez nove rezolucije Saveta bezbednosti UN? Kao povodi za takvo zanimanje, poslužili su izjave nekadašnjeg izaslanika SAD za Balkan Ričarda Holbruka koji je prognozirao takav čin, kao i najava Prištine da će do kraja ovog meseca proglasiti nezavisnost.

Saznaje se da je visoki funkcioner Bušove administracije rekao kako na samitu "nije razmatrana mogućnost priznavanja Kosova, izvan procesa u Savetu bezbednosti". Razgovor je, kaže, bio "fokusiran na postizanje rezolucije" u tom telu UN. On je napomenuo i da "očigledno postoje druge mogućnosti ako se to ne ostvari", ali da prioritet ima "zajednički rad u Savetu bezbednosti".

Portparol Stejt departmenta Šon Mekormak izbegao direktan odgovor na pitanje o najavi Prištine, pa je pribegao objašnjenju da SAD "rade da se unesu promene u rezolucije Saveta bezbednosti" i ponovio da se ovde smatra da je "Ahtisarijev plan pravi put da se ide napred". Zatim je rekao da "bi izostanak rešenja (za status Kosmeta) u bliskoj budućnosti, po našem uverenju, mogao da podstakne još nasilja u regionu gde ga je već bilo suviše". "Niko neće biti zadovoljan postignutim kompromisima", dodao je. Uz procenu da bi proces povodom Ahtisarijevog predloga mogao da potraje "ovog i sledećeg meseca".