Beograd ostaje u dijalogu dok se ne pronađe rešenje

Pored tri „crvene linije” ispod kojih državni vrh nije spreman da ide u razgovorima sa Prištinom, odnosno tri uslova koje je naveo predsednik Srbije Tomislav Nikolić (nepriznavanje nezavisnosti Kosova, spuštanje nadležnosti zajednice srpskih opština na nivo opština i prisustvo kosovskih vojnih formacija na toj teritoriji), istog dana je objavljeno devet kriterijuma u okviru kojih će Beograd proceniti da li će prihvatiti predloženi okvirni sporazum.

Tih devet kriterijuma pitanja su na koja će se u dijalogu tek tražiti odgovori i iz njih se još u ne zna šta su tačno odgovori koje bi Beograd prihvatio. Pogotovo, što je predsednik skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun naveo da je to „maksimum a ne minimum prava za Srbe” i precizirao da bi negativan odgovor na bilo koji od tih kriterijuma doveo u pitanje mogućnost postizanja sporazuma.

Upitan da obrazloži šta tačno sadrže precizirane nadležnosti, odnosno šta su principi na kojima Beograd nastavlja dijalog sa Prištinom, savetnik predsednika Marko Đurić je za Tanjug naveo da se polazi od toga da li zajednica ima sopstvene nadležnosti ili vrši samo one koje su joj kao opštini poverene, da li ima svoje organe za sprovođenje tih nadležnosti i skupštinu koja vrši neku vrstu nadzora nad organima koji poseduju te nadležnosti, kao i to da li zajednica ima svoju imovinu. „To je izuzetno značajno pitanje, jer je naša namera da neke od imovinsko-pravnih odnosa rešimo prenošenjem imovine na buduću zajednicu”, dodao je Đurić i naglasio da je važno i to kako je definisan mehanizam za učešće Srba u centralnim organima vlasti u Prištini, kao i da li je i na koji način u eventualnom sporazumu pomenuto rešenje za pravosuđe i policiju.

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić smatra da je povodom ovih pitanja moguće dobiti odgovore koji bi zadovoljili Beograd i Prištinu i da su sa tog stanovišta kriterijumi dobri, jer pokazuju da Srbija neće prekinuti dijalog.

„To je objektivno ’plan B’ Beograda, donekle odstupa od onoga što je postavljeno u rezoluciji, ali podsećam da je priča o zajednici opština stavljena u obrazloženje, što znači da se unapred išlo na fleksibilnu ponudu”, kaže Janjić.

Ovaj stav Đurić je potvrdio juče rekavši da se dijalog mora nastaviti sve dok se ne pronađe rešenje koje će zadovoljiti interese obe strane i najavio da ne isključuje mogućnost da i posle 2. aprila razgovori budu nastavljeni.

„Mi razumemo da postoje vremenska ograničenja koja se tiču podnošenja određenih izveštaja, međutim, nijedno rešenje i tok pregovora ne bi trebalo da budu na uštrb kvaliteta zbog rokova”, naveo je Đurić.

Povodom predstavljenih devet kriterijuma izvršni direktor Centra za strateške alternative Dušan Proroković je rekao za „Politiku” da misli da je to sve ispod svakog minimuma i da je Beograd lošom pregovaračkom politikom ove i prethodne pregovaračke garniture dospeo u ovakvu situaciju.

„Prvo mislim da je to neostvarivo. Sprovođenjem tih rešenja koja se traže morao bi da se menja ustav takozvane republike Kosovo. Ili bar da se definiše neka preambula koju bi morala da usvoji dvotrećinska većina u toj skupštini Kosova, a ja ne vidim način da se nešto tako uradi”, kaže Proroković i objašnjava da je kosovski premijer Hašim Tači u tako nezgodnoj poziciji da misli da je ugrožena njegova politička budućnost.

Nasuprot ovom stavu, Janjić tvrdi da i po kosovskom ustavu postoje dva osnova za nastanak ovakve zajednice: prvi je da opštine prenesu svoje nadležnosti na tu zajednicu i drugi da se udruže zbog nekih zajedničkih interesa. „I jedan i drugi osnov podrazumeva da zajednica funkcioniše u okviru ustava i zakona Kosova, ali ne da bude pod direktnom kontrolom i da odluke idu na odobravanje republičke vlade”, kaže Janjić i objašnjava da u slučaju nesaglasnosti politika postoji kosovskim ustavom utvrđena procedura.

Predstavnici Srba sa severa Kosmeta odlučno odbacuju devet kriterijuma za funkcionisanje zajednice opština. Načelnik kosovskomitrovičkog okruga Radenko Nedeljković za „Politiku” kaže da je stav Srba sa severa jasan: poštovanje Ustava Republike Srbije koji je obavezujući za sve i da je ovo što je izneo državni vrh za sever Kosova neprihvatljivo i da nikada ne može da zaživi.

„Prvo smo imali platformu koju je obnarodovao predsednik Nikolić, potom rezoluciju koja je usvojena u skupštini i koja je bila čak ’stepenik niže’ u odnosu na prvobitni dokument, ali ovih devet kriterijuma je ispod svakog minimuma koji se traži za Srbe”, rekao je predsednik opštine Zvečan Dragiša Milovića za „Politiku”.

------------------------------------------------------------

Janjić: Najava sporazuma o „paralelizmu institucija”

Dušan Janjić primećuje da je novina u ovih devet kriterijuma spominjanje sporazuma i da se očigledno radi o separatnom sporazumu kakvi su do sada postizani po svakom od pitanja o kojima se raspravljalo i ne treba ga brkati sa završnim sporazumom koji zadaje muke političarima u Beogradu.

Ovo bi bio separatni sporazum o „paralelizmu institucija” na severu Kosova, ali mislim da se spominjanjem ovih sporazuma Beograd pripremio i za sledeći korak: da možda prihvati neki okvirni sporazum, naravno pod onim uslovima o kojima je govorio predsednik Nikolić.