Propast „Bolonje” u Hrvatskoj

Zagreb – Pošto su u javnosti počele polemike o mogućnosti ukidanja „Bolonje”, ugledni profesori i dekani odlučili su da prvi put progovore o svim nedostacima hrvatskog visokog školstva, piše „Jutarnji list”.

„Najveći­ prob­lem ’B­olo­nje­’ jeste­ to­ št­o ­je zapr­av­o n­emamo”, kaže profesor dr Vedran Mornar, predsednik Nacionalnog veća za visoko obrazovanje i bivši dekan Fakulteta elektrotehnike i računarstva Sveučilišta u Zagrebu.

Ovom rečenicom Mornar je zapravo najbolje secirao famozni bolonjski proces, reformu visokog školstva koja je u Hrvatsku uvedena pre osam godina po uzoru na evropske fakultete, a koja je trebala da što brže i što većem broju građana pruži obrazovanje potrebno za tržište rada.

„Bolonja” je trebala da skrati vreme studiranje, poveća mobilnost studenata kako unutar domaćih tako i na inostranim fakultetima, trebala je da reformiše visoko obrazovanje iz temelja i pruži studentima najbolji oblik školovanja.

Međutim, nakon što je i druga generacija bolonjaca upravo upisala diplomske studije, na hrvatskim univerzitetima još vlada haos. Sistem preddiplomskih, diplomskih i doktorskih studija (studije 1, 2. i 3. stepena) potpuno je zakazao.

Studenti u 90 odsto slučajeva nakon završenih preddiplomskih studija upisuju diplomski, jer ih poslodavci ne prepoznaju kao buduće zaposlene smatrajući da nisu kompetentni za posao koji zahteva visoku stručnu spremu.

Sistem 3+2 (tri godine preddiplomskih i dve godine diplomskih studija) ili u slučaju integrisanih studija 4+1 uveden je kako bi se studentima omogućilo da već nakon tri godine s titulom bečelora mogu da budu spremni za zaposlenje.

Diplomske studije trebalo je da budu namenjene onim studentima koji bi produbili svoja znanja za ozbiljnije bavljenje naukom, ali danas je situacija takva da gotovo svi s titulama magistara završavaju i diplomske studije, čime se zapravo srozava kvaliteta visokog obrazovanja u Hrvatskoj.

Studenti danas duže studiraju, nastavnici drže više sastanaka i zatrpani su birokratijom zbog ECTS bodova, a mobilnost nije značajno povećana.

„Što više razmišljam o tome, mislim da najveći deo krivice snose dve zakonske odredbe: prva je ona po kojoj su nekadašnje četvorogodišnje studije izjednačene sa stepenom magistra, a druga je ona po kojoj se nakon preddiplomskih studija izdaje svedočanstvo a ne diploma. Načinjeno je to, verujem, u dobroj nameri, ali time je nehotice poslana poruka da se visoka stručna sprema, koja ni danas nije izbačena iz rečnika, stiče tek nakon diplomskih studija, a da su bečelori zapravo VŠS ili niže”, smatra Mornar.

Zanimljivo je istraživanje Evrostata po kome u razvijenim zemljama poslodavci smatraju da bečelori zadovoljavaju za 70 posto radnih mesta. U Americi i više. Naši poslodavci u istom istraživanju navode da su bečelori dobri za 11 odsto radnih mesta! Zato je, kaže Mornar, trebalo ostaviti izvornu titulu kao što smo napravili s magistrima znanosti, i reći: To je sad nešto između, a vi, dragi bečelori i te kako ste dobrodošli na najmanje 70 odsto radnih mesta na kojima se tražila (i još uvek ponekad traži) VŠ.

„Treba temeljito restrukturisati studije, započeti s jednostavnijim sadržajima koje će gotovo svi savladati u tri godine preddiplomskih studija, koji će biti priprema i za tržište rada, ali i za diplomske studije koji treba načiniti naučnoistraživačkim i teškim, primerenim onoj manjini koja bi nakon rigorozne selekcije zaista bila u stanju da ih završi i kojima je to zbilja potrebno.

Istovremeno treba osigurati da tržište rada prepozna bečelore i ukloni zakonske ali i prepreke u glavama koje danas koče njihove zapošljavanje, predlaže bivši dekan FER-a.