Kako vratiti mir u Irak

Od našeg stalnog dopisnika
Kairo, 3. maja – Četiri godine od ulaska američkih vojnika u Bagdad i nakon što je predsednik Džordž Buš proglasio uspešnom operaciju rušenja Sadama Huseina sa vlasti, u Egiptu je danas počela međunarodna konferencija za izvlačenje Iraka iz haosa u koji je zapao od invazije stranih trupa.
Dvodnevni skup u egipatskom letovalištu Šarm el Šeihu postavio je sebi cilj: povratiti mir, bezbednost i ekonomsku stabilnost u Irak.
Sastanak istovremeno nudi mogućnost za diplomatske susrete na visokom nivou, a posebnu pažnju zaokuplja mogući razgovor američkog državnog sekretara Kondolize Rajs sa njenim sirijskim i iranskim kolegama.

U sinajskom luksuznom odmaralištu okupili su se predstavnici iz šezdesetak država, mnogi na nivou šefova diplomatije, među kojima su svi susedi Iraka, stalne članice Saveta bezbednosti UN, predstavnici G-8 i Evropske unije. Prvi dan konferencije posvećen je takozvanom "Međunarodnom dogovoru za Irak", petogodišnjem planu koji bi trebalo da  Bagdadu pruži finansijsku, političku i tehničku pomoć u obnovi zemlje i neophodnim reformama.

Irački premijer Nuri Maliki zatražio je danas od drugih zemalja da otpišu postojeće dugove Iraku i pomognu u obnovi i stabilizovanju njegove zemlje. On je apelovao za pomoć učesnika konferencije u stvaranju "Ujedinjenog, demokratskog i federalnog Iraka".

Saudijski šef diplomatije je izjavio da je Rijad spreman da otpiše čak 80 odsto iračkih dugova. Egipat je takođe odlučio da zaboravi na sva potraživanja od Bagdada. Rusija je zatražila pravo da u zamenu za otpis dugova može da kupuje naftna polja u Iraku, dok bi neke istočnoevropske države, poput Poljske, Bugarske i Slovenije, pristale da se odreknu četiri petine potraživanja, javljaju mediji.

U petak će pet stalnih članica SB UN i zemlje koje se graniče sa Irakom razgovarati o bezbednosti granica, izbeglicama i političkom pomirenju među raznim etničkim i verskim frakcijama Iraka. Posebno su arapske sunitske države poput Saudijske Arabije i Egipta zainteresovane za smirivanje tenzija između šiita, koji navodno uživaju podršku Irana, i sunita koji su držali vlast u vreme vladavine Sadama Huseina.

Najveću pažnju javnosti ipak privlači najavljeni susret američkog državnog sekretara Kondolize Rajs sa sirijskim šefom diplomatije Validom al Mualemom dok je mogući susret s iranskim ministrom spoljnih poslova Manušehrom Motakijem ostao da lebdi u domenu špekulacija. Poslednji susret na visokom nivou između Vašingtona i Damaska desio se 2005. godine, dok sa Teheranom nema službenih kontakata još od 1980, kada su dve države prekinule odnose.

Sastanak Rajsove sa Mualemom i onaj mogući s Motakijem, ukoliko do njega uopšte dođe, bili bi striktno vezani za sitauciju u Iraku, kažu zvaničnici u pratnji američkog državnog sekretara. Međutim, analitičari ne isključuju da na dnevnom redu bude i iranski nuklearni program, koji je već dugo u fokusu svetske javnosti.

Poznavaoci prilika su skeptični kada je reč o praktičnim dometima konferencije, čiji rezultati ionako ne mogu da se iskažu uskoro. Ovde je reč o dugotrajnom procesu stabilizacije Iraka. Takođe se ne nazire dogovor o ravnomernoj raspodeli iračke nafte među raznim etničkim i verskim grupama, što, između ostalog, predstavlja ozbiljan uzrok sukoba među njima.

Ništa se ne čuje ni o bezbednosnom planu koji je usvojila iračka vlada, a ni o kontroverznim američkim predlozima o gradnji zidova  koji bi razdvajali sunite, šiite i druge međusobno zaraćene zajednice u Bagdadu.

Lepota i mir luksuznog letovališta na egipatskom Crvenom moru, koje je u četvrtak i petak domaćin svetskim zvaničnicima, u oštrom je kontrastu sa surovom iračkom realnošću. I danas su, naime, tamo praštale bombe, a agencije javljaju o novom krvoproliću i žrtvama u Bagdadu.