Popnimo se na glavu političarima

Modeli finansiranja kulture u zemljama Evropske unije bili su tema jučerašnjeg Odbora za kulturu u Domu Narodne skupštine, u kojem su uzeli učešće gosti iz inostranstva, direktori ustanova kulture, predstavnici stranih kulturnih centara u Beogradu, poslanici i ministar kulture Bratislav Petković koji je, zbog ostalih obaveza, prisustvovao samo početku skupa.

Učesnici su pogledali kratak film, koji je realizovala Kancelarija Tačka kulturnog kontakta u Beogradu, gde naši umetnici (Branka Katić, Stefan Arsenijević, Vladimir Arsenijević, Goran Jevtić…) govore o stanju u srpskoj kulturi. Oni su naglasili da rešenja već postoje ali da nismo dovoljno obrazovani da ih primenimo jer ne možemo da shvatimo vrednost kulture, ističu da je važnija strategija u kulturi, a ne novac, kao i da „treba biti dosadan i popeti se na glavu političarima koji su nas izmorili, ali da dolaze generacije koje će imati snage”…

Zaključak susreta, prema rečima predsednice odbora Vesne Marjanović, jeste da će ministru kulture i ministru finansija biti predočene mere, a koje se odnose na dodatne načine finansiranja kulture, odnosno izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama, Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o porezu na dobit, i Zakona o igrama na sreću, kako bi kultura opstala kao strateški resurs naše države.

Ana Hieropolitanska iz Poljske ispričala je da je na kongresu u Krakovu 2009. sagledano da nema jasne strategije u kulturi, kao i da vlada ne shvata važnost ulaganja u kulturu.

– Na kongresu je pokrenuta kampanja „jedan odsto za kulturu”, jer je do tada izdvajano 0,5. Inicijatori su bili direktori ustanova kulture kojima se pridružilo 100.000 građana. Apelovali su na vladu, napisali dokument i tražili da se kultura uključi u obrazovanje, kako bi se razvile kulturne potrebe građana, predložili su konkretne dugoročne i kratkoročne ciljeve razvoja kulture, i zahtevali promenu finansiranje kulture, a kampanju su udarno promovisali na svim medijima – rekla je Ana Hieropolitanska. Kada je 2010. potpisivao ovaj dokument, premijer Donald Tusk je rekao da je ovo prvi ugovor potpisan u Poljskoj koji je iniciran od strane građana, dodajući da je to trijumf kulture a ne moći države. Rezultat – izdvojen je jedan odsto za kulturu, a vlada se obavezala na dugoročnu kulturnu strategiju, i na ubuduće povećanje budžeta, koji u 2013. iznosi 1,88 odsto. I na lokalnom nivou potpisan je isti dokument, uspešno se primenjuje, a kampanja i dalje traje.

Ognjen Mirić, koordinator za fondove EU u Kancelariji za evropske integracije RS, naglasio je da je najveći problem nedostatak naše strategije jer njegova ustanova nema mehanizam da odluči kome pre treba dati novac – Narodnom pozorištu, Narodnom muzeju ili Narodnoj biblioteci jer nema liste prioriteta gde usmeriti novac.

– Projekti se biraju ad hok, ne zna se efekat i kontekst ulaganja. Ne treba svakom dati pomalo već pomoći ključne projekte, kaže Mirić i dodaje da će 2013. iz ovih fondova biti finansirani razvojni projekti – obnova Senjskog rudnika, nalazište Romulijana, rekonstrukcije zgrade SANU, a ukoliko se reše imovinsko-pravni odnosi u vezi sa Golubačkom tvrđavom, i tu će biti ulaganja, u suprotnom novac će biti preusmeren...

Eva Žakova iz Češke je rekla da oni za kulturu i crkvu ukupno izdvajaju 0,6 odsto budžeta, ali istakla je da imaju izvrstan fond za kinematografiju, koprodukcije...

Vesna Ćorić-Erić je naglasila da Velika Britanija, koja je prva pokrenula izdvajanje za kulturu od poreza na igre na sreću, izdvaja za kulturu, sport i socijalna davanja 28 odsto. Italija ne određuje taj iznos u procentima već u fiksnom iznosu kako bi zaštitila kulturni sektor budući da je Britanija novac od lutrije nekoliko godina ulagala samo na sport, to jest Olimpijske igre. Kako je dodala, u Španiji građevinci i izvođači radova obavezani su da jedan odsto troškova uplate za kulturno nasleđe, dok u Francuskoj taj procenat moraju da uplate za savremeno stvaralaštvo.

Dejan Ristić iz Narodne biblioteke istakao je da će najavljenim merama da se ustanovama kulture oduzimaju sopstveni prihodi, ova ustanova ubrzo prestati da postoji, što je potvrdila i Mia David za Kulturni centar Beograda.

Reditelj Srdan Golubović ispričao je da je, putujući po festivalima, video da je kultura najbolja prilika da menjamo predrasude o nama i o drugim narodima. „Treba objasniti građanima zašto je kultura kao ogledalo naših najboljih osobina važna za društvo, kako menja svest ljudi i čini ih boljim, prosvećenijim i slobodnijim jedinkama. U vreme kada su nagrade devalvirale a građani izgubili parametre o vrednostima. Ali, u vrednosnom haosu koji danas nudimo kultura im deluje kao nepotrebna i udaljena kategorija”, rekao je Golubović.