Gondola nad Zlatiborom

Zlatibor – Nevelika opština Čajetina velike pare izdvaja u korist zlatiborskog turizma: sad je već izvesno da će praviti gondolu sa 55 kabina za prevoz oko 600 putnika na sat, na žici dugoj oko devet kilometara sa 36 stubova, između centra Zlatibora i najvišeg zlatiborskog vrha Tornika gde se nalazi poznato skijalište. Završen je postupak izbora isporučioca opreme za gondolu. Najpovoljniji je bio francuski „Pomagalski“, pa je juče na sednici Skupštine opštine Čajetina odbornicima predstavljen čitav poduhvat, tehničke karakteristike i dalje namere lokalne vlasti.

Vrednost francuske opreme potrebne za ovu gondolu je 9.950.000 evra. Čajetinci poduhvat počinju da finansiraju iz opštinskog budžeta, a uzdaju se i u pomoć ministarstava, budući da je on značajan za razvoj turizma u ovom delu Srbije.

– To je najveći projekat ove lokalne samouprave, koja će se za plaćanje avansa isporučiocu, što je oko trećine ukupne vrednosti opreme, zadužiti bankarskim kreditima. Preostalo ćemo plaćati sukcesivno, kako šta bude isporučivano. Prema predlogu ugovora koji sa „Pomagalskim“ uskoro treba da potpišemo, oni će svu opremu isporučiti u narednih godinu dana. Dotle, mi obavljamo sve pripremne poslove. Namera je da za dve godine gondola proradi – najavljuje za „Politiku“ Bojana Božanić, pomoćnica predsednika opštine za investicije i narodni poslanik.

Za 25 minuta gondolom, iz koje će pogled pucati preko cele planine, stizaće se od turističkog središta Zlatibora do Tornika. Predviđena je i jedna međustanica, kod Ribničkog jezera, na kojoj putnici mogu da ulaze i izlaze. Upravo taj detalj vodi širenju ovdašnjeg turizma, oživljavanju turističkog odredišta Ribnice i okolnih terena. U ovim lepotama još su se u međuratno doba odmarali turisti, da bi u novije vreme područje bilo turistički zapostavljeno. A dalji razvoj najposećenije srpske planine, čiji je centar urbanistički već prenaseljen, zahteva nove prostore i infrastrukturu, uz gradnju sa više reda.

 – Na tom delu stvaramo jedan novi Zlatibor. Ovde je sada zaštićena vodoakumulacija Ribničko jezero, a kad za vodosnabdevanje počnemo da koristimo izdašnije Sušičko vrelo, na čitavom ovom prostoru oko Ribničkog jezera biće moguća gradnja novih naselja i turistički razvoj. To su, naravno, dugoročni planovi u koje krećemo gondolom – dodaje Bojana Božanić.

U vezi sa ovim čuju se i neke smele najave opštinara, recimo da će se ovde oko Ribnice u budućnosti graditi „Zlatni grad“, sa apartmanskim naseljima, sportskim halama, novim saobraćajnicama, pa vremenom povezati sa Drvengradom, Kamengradom i Vodengradom.