Sve više biciklističkih autoputeva u Evropi

Širom Evrope, posebno u Danskoj, gradi se sve više posebnih, biciklističkih autoputeva, jer masovno korišćenje bicikala ne samo da smanjuje gužvu na ulicama i zagađenje već koristi i zdravlju ljudi.

Ovi autoputevi – široke posebne dvosmerne staze, nekada i sa više traka u istom smeru, raskrsnicama u više nivoa i s mostovima, koje ne idu nužno uz ulice i obične puteve – treba da premreže celu Evropu i pomognu smanjenje rashoda za zdravstvo, stav je zagovornika biciklizma, prenosi Beta.

Projekat autoputeva za bicikle krenuo je iz predgrađa „svetske biciklističke prestonice” – Kopenhagena, gde je aprila 2012. otvoren prvi takav put i postao hit među građanima i posetiocima tog grada. Ovog meseca u Kopenhagenu biće otvoren 29. biciklistički autoput. Procenjuje se da mreža ovih autoputeva već štedi danskoj državi 40 miliona evra godišnje u vidu troškova za zdravstvo, pri čemu za izgradnju i održavanje tih puteva ide tek mala suma novca.

Prvi čovek Komiteta za životnu sredinu Kopenhagena Lars Gorhoj kaže da su autoputevi za bicikle prvenstveno namenjeni onima koji do posla ili škole putuju više od pet kilometara. Ovi autoputevi razlikuju se od biciklističkih staza, jer se održavaju i imaju prioritet kao putevi u drumskom saobraćaju.

To znači, pored ostalog, da su putevi za bicikliste pravi koliko je to moguće, kako bi se saobraćaj odvijao brzo, da su širi od staza i da se zimi i sa njih uklanja sneg. Nisu zanemarene ni potrebe biciklista, pa su na svakih kilometar i po postavljene pumpe za gume. Takođe su sa približavanjem centru grada semafori sve bolje usklađeni i biciklisti mogu da koriste „zeleni talas”, vozeći brzinom od 20 kilometara na sat, bez potrebe da često menjaju brzine.

Prvi ovakav put, od pre samo godinu dana, brzo je privukao bicikliste i one koji su izabrali da iz predgrađa do centra Kopenhagena putuju biciklom, što je put od 15 kilometara, povećan je za 10 odsto.

Gorhoj navodi da saobraćajna gužva u Kopenhagenu ne samo da uvećava emisiju ugljen-dioksida i drugih zagađujućih gasova nego za posledicu ima i manju produktivnost, jer građani gube vreme u prevozu.

„Danci postaju sve deblji, ne vežbaju dovoljno, piju i puše previše... Za to je biciklizam odličan. Biciklisti su zdraviji”, istakao je Gorhoj, dodajući da je za zdravlje dobro i zbog manjeg zagađenja vazduha.

Gorhoj ne krije da je za uspeh autoputeva za bicikle u Kopenhagenu delom zaslužna tamošnja tradicija biciklističke kulture.

„U Danskoj je percepcija biciklizma pozitivna, ali to nije tako svuda. Međutim, i u Danskoj bi sve manje ljudi vozilo da ništa nije urađeno da se biciklistima stvore dobri uslovi”, zaključio je Gorhoj.