Neizvesno razmatranje izveštaja u SB UN

Još se ne zna kada će Savet bezbednosti razmatrati budući status Kosova, kao ni izveštaj misije Saveta bezbednosti koja je nedavno posetila centralnu Srbiju i Kosovo i Metohiju. Naime, u planu rada Saveta bezbednosti UN za mesec maj nije određen termin za razmatranje izveštaja misije, iako su SAD, kao predsedavajući Saveta bezbednosti, ranije najavile da će sredinom meseca razmatrati Verbekeov pisani izveštaj o poseti Kosovu i Metohiji. Ovo je, između ostalog, u telefonskoj izjavi Beti izjavio Remi Durlo, portparol Martija Ahtisarija, specijalnog izaslanika UN za Kosovo.

Što se, pak, Moskve tiče, ona se, kako je nedavno izjavio ruski ambasador UN Vitalij Čurkin, i dalje protivi brzom usvajanju rezolucije u Savetu bezbednosti koja bi bila zasnovana na Ahtisarijevom predlogu o nadgledanoj nezavisnosti Kosova.

Ahtisari će, po rečima Durloa, u Njujork otputovati u utorak i boraviće tamo do polovine maja. "Razgovaraće, pre svega, sa zvaničnicima UN, a verovatno i sa pojedinim ambasadorima zemalja članica Saveta bezbednosti", rekao je Durlo i dodao da tokom Ahtisarijevog boravka u Njujorku nisu planirane nikakve posebne sednice Saveta bezbednosti.

Da je odluka o statusu Kosova i Metohije u rukama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija uveren je i predsednik Srbije Boris Tadić. U intervjuu koji je dao rimskom listu "Stampa" Tadić je, između ostalog, rekao "da pravac u kome će se stvari kretati zavisi samo od Saveta bezbednosti čije odluke niko ne može da predvidi".

Ukoliko bi odluka Saveta bezbednosti bila u korist nezavisnog Kosova, prekršila bi se Rezolucija 1244, upozorio je Tadić i dodao da bi to predstavljalo ozbiljnu destabilizaciju, ne samo Srbije i država regiona, već i svih naroda u svetu koji žive u sličnim situacijama. "Mi branimo svoju državu kroz međunarodne zakone i diplomatske akcije koje ovi zakoni koriste kao instrumente", dodao je Tadić i istakao da Srbija neće ratovati. Želimo da budemo deo rešenja problema, kao demokratska i evropska zemlja. Protiv smo, dodaje Tadić, bilo kakvih novih podela na Balkanu, jer bi one mogle da budu veoma opasne.

Predsednik Srbije je rekao da nikada nije sreo evropske političare ili diplomate koji su mu nudili podršku za ulazak u Evropsku uniju u zamenu za mekšu poziciju po pitanju Kosmeta. Kosovo i Metohija je pitanje principa i apsolutno je van termina trgovanja. Uostalom, dodao je Tadić, mi ovde branimo naš teritorijalni integritet i evropske interese.

Sasvim suprotan stav ima predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko. Naime, ona tvrdi da bi bilo idealno kad bi Beograd bio sposoban da prvi prizna Kosovo i time stvori pretpostavke za bržu normalizaciju odnosa Srba i Albanaca. To bi, po njenom mišljenju, bila najveća pomoć Srbima koji ostaju da žive na Kosovu. Ona je vlastima u Beogradu uputila kritiku, jer pokušavaju da izdejstvuju podelu Kosova, a Zapad upozorila da ne izađe u susret Srbiji, tako što će uvažiti realnost na terenu.

Komentarišući ulogu Rusije u rešavanju konačnog statusa Kosova, Sonja Biserko je rekla da je "to njeno odmeravanje snaga na međunarodnom planu zapravo izraz vlastite nemoći i neuspeha da se demokratizuje". Po mišljenju Sonje Biserko, i Srbija i Rusija su otišle predaleko u svojim ucenama, što je do kraja ogolelo njihove frustracije i neuvažavanje realnosti, s tim što se Rusija može izvući kao što je to činila toliko puta ranije.