Španska kuća simbol preporoda Savamale

Tri umetnička paviljona otvoriće vrata 23. maja u Španskoj kući u Ulici braće Krsmanović broj dva koja će tada i zvanično postati centar projekta „Urbani inkubator: Beograd”čija je svrha da skrene pažnju na zapostavljeni deo Savamale. Objekti od oplate u obliku kocke narednih sedam meseci poslužiće kao prostor za izložbe, debate, književne večeri, info-pult, raznovrsne radionice i projekat „Model za Savamalu”.

Pre postavljanja paviljona, u Španskoj kući, čija je fasada ruinirana, a godinama nema ni krova ni prozora, biće ugrađen potporni sigurnosni prsten da bi svi učesnici bili bezbedni u paviljonima.

– Paviljoni neće privlačiti pažnju kao zasebne građevine, već će ponuditi bogate sadržaje koji će ruševinu preobraziti u prostorije, divlje rastinje u bašte, a betonske elemente u skulpture. Tako će „Španska kuća” postati simbol preporoda Savamale – kaže Milena Berić iz „Gete instituta” koji vodi projekat „Urbani inkubator”. Ideja je da budućnost Savamale ne kroje urbanisti, političari i investitori, već umetnici, arhitekte i aktivisti različitih profila.

U jednom od paviljona posebna pažnja biće posvećena „Modelu za Savamalu” gde će se prikupljati priče žitelja ovog dela Beograda, sećanja kako je nekada ona izgledala, kako se u njoj živelo... Na osnovu takvih svedočanstava sačiniće se model za preuređenje Savamale. Taj projekat će biti poklonjen Beogradui opštini Savski venac. 

D. Mučibabić

-----------------------------------------------------------

Zdanje od 133 leta

Španska kuća je podignuta oko 1880. godine kao palata sa podrumom, prizemljem i spratom, oblikovana u duhu akademske arhitekture 19. veka. U vreme zidanja bio je jedan od najreprezentativnijih objekata u ovom delu Savske padine. Zgrada je korišćena za potrebe Pristaništa. Posle Prvog svetskog rata u objektu je bio smešten i Muzej rečnog brodarstva, podaci su Dokumentacionog centra gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Nameru da objektu vrate muzejsku namenu imala je firma Jugoslovensko rečno brodarstvo koja je kancelarije u Braće Krsmanović zakupljivala desetak godina, sve do 2003. To im nije pošlo za rukom, a Muzej rečnog brodarstva napravili su u svojoj poslovnoj zgradi u Ulici kneza Miloša.