Okupili se šampioni sa Crvenog krsta

Danas se navršava 40 godina otkako su košarkaši Radničkog sa Crvenog krsta osvojili svoju jedinu titulu državnog prvaka, upisanu u almanahe kao jedan od najvećih podviga u Prvenstvu Jugoslavije, već tada najjačem nacionalnom šampionatu u Evropi. Možda s tim uspehom može da se porede trijumfi Putnikovog Proletera (1956, Zvezda zaustavljena u jurišu na 11. uzastopnu titulu) i Đurovićevog Zadra (1986, u finalu savladan evropski prvak Cibona s najboljim igračem Evrope Draženom Petrovićem).

Tim povodom sinoć su se, u svojoj staroj „menzi“, u „Igmancu“ na Novom Beogradu, okupili junaci iz sezone 1972/73. Osim onih koji su preminuli (trener Slobodan Piva Ivković, Miroslav Đorđević, Milun Marović, Slobodan Zimonjić i dr. Voja Đorđević) nedostajao je i Radovan Novovića koji živi u San Antoniju.

U šampionskom sastavu bili su i kapiten Dragoslav Ražnatović, Miroljub Damnjanović, Dragi Ivković, Srećko Jarić, Dragan Vučinić, Dušan Trivalić, Dragoljub Zmijanac, Jovica Veljović, Milovan Tasić, Dušan Zupančić i Nikola Bjegović. Svi su, izuzev Tasića i Veljovića, naučili košarku na beogradskom asfaltu.

-Titulu smo obezbedili u pretposlednjem kolu, pobedom protiv Bosne, a u poslednjoj utakmici, 14. aprila 1973. u Splitu, savladali smo Jugoplastiku sa 112:105 – kaže jedan od najboljih igrača tog tima Damnjanović. – Bio je to specifičan model stvaranja tima. Neko se pametno setio i vratio trenera Pivu Ivkovića iz OKK Beograda, jer je u svakom od nas prepoznao nešto i s neobično puno strpljenja gradio ekipu. U tom trenutku neki stariji igrači su otišli, neki su bili u vojsci, a nametali su se mlađi.

Dve sezone ranije Radnički je ispao iz lige kao verovatno jedini tim na svetu koji je napustio elitu s pozitivnom koš-razlikom (1780:1775, sedam pobeda i 15 poraza). Utoliko je titula bila veće iznenađenje, posebno kad se zna kakve su asove imali ostali klubovi: Crvena zvezda (2. mesto) sa Slavnićem, Cvetkovićem, Simonovićem, Kapičićem..., Partizan (3) s Kićanovićem i Dalipagićem, Borac (4) s Mišovićem, Olimpija (5) s Jelovcem i Žorgom, Jugoplastika (6) s Ratom Tvrdićem, Šolmanom, Jerkovom, Skansijem...

Srećna okolnost je bilo i to što je Slobodan Ivković uvek na prvo mesto stavljao Crveni krst, pa su tako Jugoplastika i Olimpija uzalud dolazili po njega. Njega Damnjanović ovako opisuje:

-Piva je imao fantastičnu meru priprema i puštanja slobode igračima. Takav se trener više ne rađa. Bio je veliki vizionar i zanesenjak.

Iz ovog sastava Ražnatović, Marović, Damnjanović i Dragi Ivković su osvajali medalje na najvećim takmičenjima.

A. Miletić