Окупили се шампиони са Црвеног крста

Данас се навршава 40 година откако су кошаркаши Радничког са Црвеног крста освојили своју једину титулу државног првака, уписану у алманахе као један од највећих подвига у Првенству Југославије, већ тада најјачем националном шампионату у Европи. Можда с тим успехом може да се пореде тријумфи Путниковог Пролетера (1956, Звезда заустављена у јуришу на 11. узастопну титулу) и Ђуровићевог Задра (1986, у финалу савладан европски првак Цибона с најбољим играчем Европе Драженом Петровићем).

Тим поводом синоћ су се, у својој старој „мензи“, у „Игманцу“ на Новом Београду, окупили јунаци из сезоне 1972/73. Осим оних који су преминули (тренер Слободан Пива Ивковић, Мирослав Ђорђевић, Милун Маровић, Слободан Зимоњић и др. Воја Ђорђевић) недостајао је и Радован Нововића који живи у Сан Антонију.

У шампионском саставу били су и капитен Драгослав Ражнатовић, Мирољуб Дамњановић, Драги Ивковић, Срећко Јарић, Драган Вучинић, Душан Тривалић, Драгољуб Змијанац, Јовица Вељовић, Милован Тасић, Душан Зупанчић и Никола Бјеговић. Сви су, изузев Тасића и Вељовића, научили кошарку на београдском асфалту.

-Титулу смо обезбедили у претпоследњем колу, победом против Босне, а у последњој утакмици, 14. априла 1973. у Сплиту, савладали смо Југопластику са 112:105 – каже један од најбољих играча тог тима Дамњановић. – Био је то специфичан модел стварања тима. Неко се паметно сетио и вратио тренера Пиву Ивковића из ОКК Београда, јер је у сваком од нас препознао нешто и с необично пуно стрпљења градио екипу. У том тренутку неки старији играчи су отишли, неки су били у војсци, а наметали су се млађи.

Две сезоне раније Раднички је испао из лиге као вероватно једини тим на свету који је напустио елиту с позитивном кош-разликом (1780:1775, седам победа и 15 пораза). Утолико је титула била веће изненађење, посебно кад се зна какве су асове имали остали клубови: Црвена звезда (2. место) са Славнићем, Цветковићем, Симоновићем, Капичићем..., Партизан (3) с Кићановићем и Далипагићем, Борац (4) с Мишовићем, Олимпија (5) с Јеловцем и Жоргом, Југопластика (6) с Ратом Тврдићем, Шолманом, Јерковом, Скансијем...

Срећна околност је било и то што је Слободан Ивковић увек на прво место стављао Црвени крст, па су тако Југопластика и Олимпија узалуд долазили по њега. Њега Дамњановић овако описује:

-Пива је имао фантастичну меру припрема и пуштања слободе играчима. Такав се тренер више не рађа. Био је велики визионар и занесењак.

Из овог састава Ражнатовић, Маровић, Дамњановић и Драги Ивковић су освајали медаље на највећим такмичењима.

А. Милетић