Softver rekonstruiše „mrtve” jezika

Istraživači univerziteta Berkli napravili su softver koji može da rekonstruiše davno izumrle jezike, objavio je Bi-Bi-Si. Softver može da rekonstruiše protojezike – drevne jezike od kojih su se razvili moderni jezici.

Rekonstrukcijom jezika se bave lingvisti, ali je taj proces spor i zahteva veliki rad, ocenio je Bi-Bi-Si.

„Ljudima je potrebno mnogo vremena da pregledaju sve podatke. U svetu postoje hiljade jezika, od kojih svaki ima hiljade reči, da ne pominjemo pretke svih tih jezika”, rekao je profesor univerziteta Berkli Dan Klajn i dodao: „Bile bi potrebne stotine života da se svi ti jezici prouče, unakrsno uporede sve različite promene koje su se na tolikom prostoru i tako dugom periodu dogodile. Ali u tome briljiraju računari.”

Kroz hiljade godina, sitne varijacije u načinima na koji izgovaramo glasove učinile su da se rani jezici pretvore u brojne različite jezike.

„Te glasovne promene gotovo su uvek pravilne, slične reči menjaju se na slične načine, tako da ostaju obrasci koje čovek ili računar može da otkrije”, objasnio je Klajn i istakao: „Stvar je u tome da se identifikuju obrasci po kojima se te promene dešavaju i zatim preokrenu, čime se reč, u suštini, vraća kroz vreme.”

Naučnici su taj sistem demonstrirali obradom grupe austronežanskih jezika koji se danas govore u jugoistočnoj Aziji, delovima kontinentalne Azije i na Pacifiku.

Na osnovu baze podataka koja je sadržala 142.000 reči, sistem je mogao da rekonstruiše rani jezik iz kojeg su se ti moderni jezici razvili. Naučnici su procenili da se taj jezik govorio pre oko 7.000 godina.

Zatim su uporedili rezultate računarskog sistema sa onima do kojih su došli lingvisti i otkrili da se 85 procenata ranih reči koje je generisao softver razlikovalo za najviše jedan glas od onih do kojih su došli lingvisti.

Iako se mašinski metod pokazao znatno bržim, lingvisti su sigurni da zbog njega neće ostati bez posla.

„Kod našeg sistema još postoje nedostaci”, iskren je Klajn.

„Na primer, on ne može da prati morfološke promene ili reduplikacije”, ukazuje Klajn, dodajući da na teoretskom nivou „sistem ne može da objasni zašto ili kako nastaju izvesne promene, već samo da su se one verovatno dogodile”.

Dok stručnjaci mogu da rekonstruišu jezike koji su stari i do nekoliko hiljada godina, pitanje je da li će ikada biti moguće otići dalje i rekonstruisati prvi protojezik, od koga su nastali svi ostali.

R. S.