Srpski „čvor” prisluškivanja

Srbija će morati da promeni zakonsku regulativu u oblasti presretanja komunikacija. Taj zaključak se nameće posle objavljivanja izveštaja za potrebe Evropske komisije italijanskog eksperta Mauricija Varanezea o napretku Srbije u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije. Iako se u svakom izveštaju koji podnosi Varaneze navodi da je reč o „ličnom mišljenju”, iskustva govore da se glas ovog bivšeg karabinjera pažljivo sluša u Briselu.

Glavna zamerka Varanezea odnosi se na regulativu po kojoj sve službe koje žele nekog da prisluškuju, moraju sa sudskim nalogom da dođu u BIA koja im zatim priključuje tražene osobe „na mere”. Zatim, te druge službe same ostvaruju uvid u nečiju komunikaciju.

Ta činjenica, smatra Varaneze, može dovesti do pritajenog spoljnjeg mešanja BIA u krivične istrage. Ovaj problem se označava kao „najalarmantniji”, jer, tvrdi Varaneze, uticaj BIA, potencijalno može ugroziti nezavisnost istražnih organa i poverljivost istrage, posebno izražen kod prisluškivanja telefona.

– Ovo pitanje izaziva ozbiljnu zabrinutost, pošto se čini da srpske bezbednosne službe imaju poziciju potpune kontrole nad obaveštajnim proizvodima, zajedno sa krivičnim istragama, i takođe nad ovlašćenim istražnim i pravosudnim vlastima. Tehnički izgleda da BIA može da dođedo podataka o telefonskim listinzima i lokacijama bez znanja provajdera i naloga tužioca bez obzira na to da li postoje posebni razlozi za obaveštajni rad ili krivičnu istragu. BIA može da obavljapresretanje telefonskih razgovora bez sudskog naloga (jednostavnim pritiskom dugmeta) pri čemu krši Konvenciju o ljudskim pravima, član 41. srpskog Ustava i ZKP. Telefon koji prisluškuje policija, u skladu sa sudskim nalogom koji je uručen BIA, ova agencija može da nadzire i bez znanja policije, tužilaštva i nadležnog sudije, što predstavlja jasno i nezakonito mešanje u krivičnu istragu – navodi se u izveštaju eksperta rađenog za Evropsku komisiju.

Sadruge strane, u BIA ne žele da se oglašavaju ovim povodom.

Taj isti problem, na koji ukazuje italijanski ekspert, kontrolisao je svojevremeno i Saša Janković, zaštitnik građana. U izveštaju o preventivnoj kontrolnoj poseti zaštitnika građana BIA koji stoji na sajtu ombudsmana, navodi se da BIA poštuje zakonske propise kojise odnose na ograničavanje pojedinih sloboda i prava građana garantovanih Ustavom Srbije. U istom izveštaju se navodi da unutrašnji akti BIA zabranjuju prikupljanje, pohranjivanje, obradu i dostavljanje podataka i informacija koji nisu u delokrugu rada, utvrđenog zakonom, kao i da nijedan dokument ne sme da sadrži takve podatke. U izveštaju zaštitnika građana pišeda je način dokumentovanja primene posebnih postupaka i mera organizovan tako da bi eventualna zloupotreba bila zabeležena, a počinioci bi mogli da budu identifikovani.

Cela stvar na koju Varaneze upozorava leži u takozvanom monitoring centru koji se, za potrebe svih službi koje imaju zakonsku mogućnost da prisluškuju, nalazi u BIA. Zapravo, provajderi koji obezbeđuju usluge fiksne i mobilne telefonije, kao i interneta, a kojih ima četiri u Srbiji, imaju zakonsku obavezu da kupe opremu za taj monitoring centar. Reč je o veoma skupoj opremi čija nabavka za sve ostale službe bi predstavljala veliki trošak.

Pojedini naši sagovornici navode da je pitanje na koje ukazuje Varaneze veoma osetljivo, jer to što celokupno prisluškivanje ide preko monitoring centra u BIA, ima i dobre strane. Primera radi, upravo je zahvaljujući tome, otkriveno da je neko pokušao prošle godine da prisluškuje i ima uvid u listinge Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića. Na isti način je pre nekoliko godina otkriveno da je neko pokušao da ostvari uvid u komunikacije Mikija Rakića, tada koordinatora službi bezbednosti.

Sagovornici našeg lista tvrde da je moguće da se celokupan problem reši na način kako su to učinile Hrvatskai Mađarska. Te dve zemlje su osnovaleposebnu službu preko koje idu sva prisluškivanja, uvidi u listinge i internet komunikacije. Posebne službe su osnovane tako što suiz policijskih i obaveštajnih jedinica izdvojeni tehnički delovi koji sada samostalno funkcionišu.

-----------------------------------------------------------------------------

Ko je Mauricio Varaneze

Mauricio Varaneze je dugogodišnji stručni saradnik Evropske komisije, zapravo čovek za specijalne zadatke, procene sudsko-bezbednosnog sistema država koje pretenduju na članstvo u EU. Kao bivši pripadnik specijalnog odeljenja za organizovani kriminal pri italijanskim karabinjerima, brzo je napredovao sve do funkcije zamenika direktora Evropola zaduženog za finansijski kriminal i prevare.

Njegove oštre procene iz 2003. godine su uslovile odlaganje prijema Rumunije i Bugarske u članstvo od predviđene 2004. na 2007. godinu. Nije prezao da usred Sofije objavi izveštaj o direktnim vezama bugarskih vlasti s organizovanim kriminalom i jadnim kapacitetima za borbu protiv korupcije.