„Crna slika” srpskog sela, 50.000 praznih kuća

BEOGRAD –  U selima Srbije trenutno ima više od 50.000 praznih kuća, izjavio je predsednik Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Dragan Škorić.

„Od 4.600 sela u Srbiji čak 73 odsto nema dom kulture ni biblioteku, u 400 sela nema nijedne prodavnice, u 2.760 sela nema vrtića, a poštu nema čak 2.000 sela”, rekao je Škorić na naučnom skupu „Perspektive i razvoj sela” u SANU.

Asfaltnim putem kako je naveo, nije povezano više od 500 sela.

„U 986 sela stanuje manje od 100 žitelja, a najviše zabrinjava činjenica da 260.000 momaka i 100.000 devojaka sa sela, starosti od 30 do 45 godina, nisu zasnovali porodicu”, kazao je Škorić.

On je istakao da ne bi trebalo da se pomirimo sa ovakvom situacijom i „crnom slikom” srpskog sela, zbog čega sa ovakvih skupova treba upozoriti javnost da se politika prema selu mora menjati.

Predsednik SANU Nikola Hajdin rekao je da je Odbor za selo jedan od najaktivnijih odbora ove naučne institucije, podsetivši da je osnovan pre tridesetak godina, a ponovo je oformljen pre dve godine, nakon što je u jednom periodu „utihnuo”.

On je naglasio da je krajnje vreme da se o multidisciplinarnim problemima sela progovori argumentovano i kompetentno.

„Srbija raspolaže povoljnim prirodnim i klimatskim uslovima za razvoj raznovrsne poljoprivredne proizvodnje, međutim ti resursi ni izdaleka nisu adekvatno iskorišćeni”, naveo je Hajdin.

Prema njegovim rečima, došlo je vreme kada proizvodnja hrane, posebno poljoprivredna nauka, traže najkvalitetnije kadrove, najmoderniju opremu, vrhunsku tehnologiju i visoke standarde.

Potpredsednik Privredne komore Srbije Slobodan Samardžić istakao je da budućnost Srbije i njen razvoj pre svega leži u poljoprivredi, „kapilarnom razvoju” i jakom obrazovnom sistemu.

Zaključci stručnjaka su da naučne institucije treba da se reorganizuju i modernizuju, kao i da pristupe novoj agrarnoj i socijalnoj reformi, jer kako ističu, alternativna i dugoročno perspektivnija razvojna strategija sela i poljoprivrede moguća je samo u sklopu temeljnih institucionalnih reformi u Srbiji.

Među predlozima je i strukturno prilagođavanje srpske poljoprivrede modernom održivom razvoju, što podrazumeva tehničko uređenje obradivog zemljišta, uređenje vodotokova i horizontalno i vertikalno organizovanje poljoprivrednika u zadruge, poslovna udruženja i akcionarska društva.