Teški metali u zemlji umesto u fabrikama

Kvalitet zemljišta su sve lokalne samouprave, njih 144, zakonom obavezane da ispituju, ali to za sada radi svega sedam opština, pošto ostale nemaju novca. Da je više para, ko zna šta bi kontrole pokazale jer već i u ovih sedam gradova ima razloga za brigu. Ni u jednom od njih uzorci nisu uzimani s više od 40 lokacija, mahom onih blizu vodoizvorišta, pokraj drumova i u gradskim parkovima. I u relativno ograničenom radijusu, ipak, nađena su nezanemarljiva prekoračenja.

U Beogradu, tako, nikla ima previše u 60 odsto uzoraka uzetih sa 10 centimetara dubine i 40 procenata onih zagrabljenih sa 50 centimetara. Nivo di-di-tija je povišen u petini uzoraka sa 10 centimetara i 15 odsto sa 50 centimetara. Sadržaj olova je prekomeran u 15 procenata uzoraka sa 10 centimetara.

U Novom Sadu nikl je premašio granicu u 60 odsto uzoraka. Suboticu zagađuju previsoki nivoi bakra u 15 procenata uzoraka.

Kruševački stručnjaci su našli višak nikla u čak 85 odsto uzoraka a većina tih lokacija je zrela za sanaciju. U svakom uzorku utvrđen je preteran sadržaj atrazina.

On je nađen u svim uzorcima i u Požarevcu. Taj grad ima i previše nikla u 80 odsto uzoraka sa 10 centimetara. Zagađenje je, izgleda, još gore što se dublje ide jer nikl je prekardašio u čak 85 odsto uzoraka sa 50 centimetara.

Kragujevac mora da smisli šta da radi s prekomernom živom u 40 odsto sa 10 i 20 odsto sa 50 centimetara, kao i niklom u 40 odsto uzoraka i sa 10 i sa 50 centimetara. Šta je atrazin za Požarevac i Kruševac, kobalt je za Užice – ima ga u svakom uzorku, kao i nikla. Nivo bakra je u tom gradu povišen u 60 procenata uzoraka, cink u 40 a hrom u 30. Za većinu lokacija na kojima su nađena ta tri elementa, kao i onima gde je konstatovan prevelik sadržaj nikla, nužna je sanacija.

Neki neprijatan postotak sigurno bi u statistiku dodala i država, samo da kvalitet zemljišta u širim razmerama nije počela da kontroliše tek prošle godine a laboratorija neće završiti analize do narednog meseca. Država je, preko Agencije za zaštitu životne sredine, ispitala 100 uzoraka sa 78 lokacija, biranih prevashodno prema blizini pogona teške industrije. Plan je da se uspostavi nadzor nad 400 lokacija, od kojih će se sa svake uzorci uzimati u opsegu 16 kvadratnih kilometara, ali za to najpre Vlada mora da odobri budžet od tri miliona dinara.

V. V.

-----------------------------------------------------------

Više hiljada požara godišnje

Samo u julu i avgustu 2012. na teritoriji Srbije izbilo je oko 6.000 šumskih i požara na otvorenom prostoru. Tada je pričinjena materijalna šteta od 30 miliona evra. Do početka jeseni, vatra je progutala 50 miliona evra. Izgorelo je oko 20.000 hektara šuma. Ukupno je prošle godine izbilo 33.000 požara, od čega 20 velikih.

Godinu dana ranije, u Srbiji je u požarima zahvaćena znatna manja površina – 503 hektara. Gorele su uglavnom mlađe i razređene šume. U periodu 1990–2010. najveća vatra je buknula 2007. i to na 16.000 hektara i 2000, na oko 8.000 hektara. Najviše drvne zapremine izgorelo je 2003, 2002. i 2008.

Sektor za vanredne situacije procenjuje da bi ove godine trebalo primiti 500 novih vatrogasaca da bi se Srbija efikasnije borila s vatrenim stihijama. Sada u celoj zemlji radi 3.000 vatrogasaca spasilaca. Osim većeg broja radnika, sektor izražava i potrebu za novim vozilima (vozila koja su sada u upotrebi uglavnom su stara oko 25 godina) kao i za helikopterima koji bi gasili požare iz vazduha.

J. S.

-----------------------------------------------------------

KARLOV UGAO

• Danas je Dan planete Zemlje. Neka nam je laka zemlja.

• Više glavu ne nosimo u torbi, nego u plastičnoj kesi.

• Svi smo mi Edipi prema majci prirodi.

• Led je krenuo, dajte viski.

• Kad posečemo sve šume, novi partizani i četnici neće imati gde da se kriju.

• Čovečanstvo je još pomalo živo na društvenim mrežama.

• Danas bi i Noje želeo jahtu, a ne arku.

• Ako umre ova planeta, Srbi će na Mars. Odakle su i pali.

• Kad bi Mesija sada sišao na Zemlju, brže-bolje bi se vratio odakle je i došao.

• Zagađujemo zgradu, zagađujemo ulicu, zagađujemo grad, zagađujemo državu, zagađujemo kontinent, zagađujemo planetu... Čistimo se odavde što pre.

Dragutin Minić